Тартар је у античкој грчкој митологији био најдоњи и најмрачнији део подземног света, најстрашнија област Хада, где су послате душе најогрешнијих људи на вечне муке.

У хришћанској традицији, овај појам је преузет и везује се за представу пакла као места вечних мука за грешнике. Тартар се помиње као синоним за пакао, област вечног страдања и патње, удаљену од Бога.

Тако да када се у молитви каже "избави ме огња вечнога, и црва злога, и тартара", онај који се моли тражи да га Богородица избави од вечног огња пакла, мучења злим црвима (метафора за грижу савести) и самог тартара, односно пакленог стратишта.