У стиху псалма 50, "да се прену кости потрвене", израз "потрвене кости" је метафора која описује стање дубоке туге, очајања, унутрашње патње и клонулости духа.

У Старом завету, кости су сматране седиштем живота и виталности. Када се говори о "потрвеним костима", то представља сликовити опис особе која је потпуно изнурена и ослабљена на душевном и духовном нивоу, лишена радости и снаге.

Дословно гледано, тврде, одрвенеле кости указују на мртвило и безживотност. Међутим, у пренесеном, метафоричком смислу, то представља стање потиштености, безнађа, очајања и патње кроз коју пролази молитељ.

Тако да када моли "да се прену кости потрвене", молитељ тражи од Бога да му поврати радост, животну снагу, оживи његов дух и пробуди га из стања потиштености и клонулости.

Дакле, "потрвене кости" су јака метафора за описивање стања дубоке душевне и духовне исцрпљености и патње, из које молитељ тражи да га Бог избави и поново напуни снагом, радошћу и животом.