МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Књига о судијама

Поглавље 3.

1. А ово су народи које остави Господ да њима куша Израиља, све оне који не знаху за ратове Хананске, 2. Да би барем натражје синова Израиљевијех знало и разумијело што је рат, барем они који од прије нијесу знали: 3. Пет кнежевина Филистејских, и сви Хананеји и Сидонци и Јевеји, који живљаху на гори Ливану од горе Вал-Ермона до Емата. 4. Ти народи осташе да се Израиљ њима куша, да се види хоће ли слушати заповијести Господње, које је заповједио оцима њиховијем преко Мојсија. 5. И живљаху синови Израиљеви усред Хананеја и Хетеја и Амореја и Ферезеја и Јевеја и Јевусеја. 6. И жењаху се кћерима њиховијем и удаваху кћери своје за синове њихове, и служаху боговима њиховијем. 7. И чињаху синови Израиљеви што је зло пред Господом, и заборавише Господа Бога својега и служаху Валима и луговима. 8. Зато се разгњеви Господ на Израиља, и даде их у руке Хусан-Рисатајиму цару Месопотамском; и служише синови Израиљеви Хусан-Рисатајиму осам година. 9. Потом вапише синови Израиљеви ка Господу, и подиже Господ избавитеља синовима Израиљевијем да их избави, Готонила сина Кенезова, млађега брата Халевова, 10. И бијаше на њему дух Господњи, и суђаше Израиљу; и изиде на војску, и предаде му Господ у руке Хусан-Рисатајима цара Месопотамскога; и рука његова надјача Хусан-Рисатајима. 11. И земља би мирна четрдесет година. Потом умрије Готонило син Кенезов. 12. А синови Израиљеви стадоше опет чинити што је зло пред Господом; а Господ укријепи Еглона цара Моавскога на Израиља, јер чињаху што је зло пред Господом. 13. Јер скупи к себи синове Амонове и Амалике, и изашавши поби Израиља, и освојише град палмов. 14. И синови Израиљеви служише Еглону цару Моавском осамнаест година. 15. Потом вапише синови Израиљеви ка Господу; и Господ им подиже избавитеља Аода сина Гире сина Венијаминова, човјека који бијаше љевак. И послаше синови Израиљеви по њему дар Еглону цару Моавском. 16. А Аод начини себи мач с обје стране оштар, од лакта у дужину; и припаса га под хаљине своје уз десну бедрицу. 17. И однесе дар Еглону цару Моавском; а Еглон бјеше човјек врло дебео. 18. И кад предаде дар, отпусти људе који су носили дар. 19. Па сам вратив се од ликова каменијех, који бијаху код Галгала, рече: имам, царе, неку тајну да ти кажем. А он рече: мучи! И отидоше од њега сви који стајаху пред њим. 20. А Аод приступи к њему; а он сјеђаше сам у љетној соби; па рече Аод: ријеч Божију имам да ти кажем. Тада он уста с пријестола. 21. А Аод потеже лијевом руком својом и узе мач од десне бедрице и сатјера му га у трбух, 22. И држак уђе за мачем, и сало се склопи за мачем, те не може извући мача из трбуха; и изиде нечист. 23. Потом изиде Аод из собе, и затвори врата за собом и закључа. 24. А кад он отиде, дођоше слуге, и погледаше, а то врата од собе закључана, па рекоше: ваља да иде напоље у клијети до љетне собе. 25. И већ им се досади чекати а врата се од собе не отварају, те узеше кључ и отворише, а гле, господар им лежи на земљи мртав. 26. А Аод докле се они забавише побјеже и прође ликове камене, и утече у Сеирот. 27. И кад дође, затруби у трубу у гори Јефремовој; и сидоше с њим синови Израиљеви с горе, а он напријед. 28. Па им рече: хајдете за мном, јер Господ предаде вам у руке непријатеље ваше Моавце. И сидоше за њим, и узеше Моавцима бродове Јорданске, и не дадијаху никоме пријећи. 29. И тада побише Моавце, око десет тисућа људи, све богате и храбре, и ниједан не утече. 30. Тако у тај дан потпадоше Моавци под руку Израиљеву; и земља би мирна осамдесет година. 31. А послије њега наста Самегар син Анатов, и поби шест стотина Филистеја останом волујским, и избави и он Израиља.


Поглавље: 2 | Поглавље: 4
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024