Свето писмо Нови заветСаборне Посланице Светог Апостола Петра:
Прва |
Друга
Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра1 2 3 4 5 Поглавље 2. (Зачало 58). 1. Одбацивши, дакле, сваку злобу и свако лукавство и лицемерје, и завист и сва оговарања,
2. жарко желите разумнога и правога млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење,
3. ако већ окусисте да је благ Господ.
4. Приступајући Њему, Камену живом, од људи одбаченом, али од Бога изабраном, драгоценом,
5. И ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне Богу, кроз Исуса Христа.
6. Јер стоји у Писму: „Ево полажем у Сиону Камен крајеугаони, изабрани, драгоцени; и ко у њега верује неће се постидети.”
7. Вама је, дакле, који верујете част; а онима који се противе, камен који одбацише зидари он постаде глава од угла, и би Камен спотицања и Стена саблазни;
8. који се и спотичу о њега противећи се речи, на што су и опредељени.
9. А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну светлост своју;
10. који некад не бесте народ, а сада сте народ Божији; који не бесте помиловани, а сада сте помиловани.
11. Љубљени, молим вас као путнике и странце, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.
12. Владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за што вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, славили Бога у дан похођења.
13. Будите, дакле, покорни сваком реду људском, Господа ради: ако цару, као господару;
14. ако ли намесницима, као његовим посланицима за осуду злочинцима, а за похвалу онима који добро чине.
15. Јер је тако воља Божија да добро чинећи ућуткујете незнање безумних људи;
16. као слободни, а не као они који користе слободу за прикривање злобе, него као слуге Божије.
17. Свакога поштујте, братство љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
18. Слуге, будите покорни са сваким страхом господарима, не само добрим и благим него и грубим.
19. Јер то је благодат, ако неко подноси жалости по савести ради Бога, страдајући неправедно.
20. Јер каква је похвала ако грешите па кажњавани, подносите? Него ако добро чините па подносите страдања, то је угодно пред Богом.
21. Јер сте на то и позвани,
(Зачало 59). 22. Он греха не учини, нити се нађе превара у устима његовим;
23. Он вређан, не узвраћаше увредом; страдајући не прећаше, него је препустио Ономе који праведно суди.
24. Он грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо, јер се његовом раном исцелисте.
25. Јер бесте као изгубљене овце, али сада се вратисте Пастиру и Епископу душа ваших.
Поглавље: 1 | Поглавље: 3