Свето писмо Нови заветПосланице Светог Апостола Павла:
Римљанима |
Коринћанима Прва,
Коринћанима Друга |
Галатима |
Ефесцима
Филипљанима |
Колошанима |
Солуњанима Прва,
Солуњанима Друга
Тимотеју Прва,
Тимотеју Друга |
Титу |
Филимону |
Јеврејима
Посланица Светог Апостола Павла Филипљанима1 2 3 4 Поглавље 2. (Зачало 239). 1. Ако, дакле, имате неку утеху у Христу, ако ли топлину љубави, ако ли заједницу Духа, ако ли саосећање и самилост,
2. употпуните моју радост, да исто мислите, да исту љубав имате, једнодушни, једномислени:
3. Ништа не чините из пркоса, нити за празну славу, него смирењем сматрајте један другога већим од себе.
4. Не старајте се свако за своје, него свако и за оно што је других.
(Зачало 240). 5. Зато нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу,
6. који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом,
7. него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истоветан људима, и изгледом се нађе као човек;
8. унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту,
9. зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му Име које је изнад свакога имена.
10. Да се у Име Исусово поклони свако колено што је на небесима и на земљи и под земљом;
11. и, да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца.
(Зачало 241). 12. Тако, љубљени моји, као што сте свагда били послушни, не само у мојем присуству, него много више сада у одсуству мојем, градите спасење своје са страхом и трепетом.
13. Јер Бог је онај који чини у вама и да хоћете и да творите по његовом благовољењу.
14. Све чините без гунђања и двоумљења,
15. Да будете беспрекорни и честити, деца Божија непорочна усред рода неваљалога и покваренога, у којему сијате као светила у васиони,
16. држећи реч живота на моју похвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање, нити труд узалуд.
(Зачало 242). 17. Али ако се и приносим на жртву и службу вере ваше, радујем се, и са свима вама се радујем.
18. Исто тако се и ви радујте, и будите радосни са мном.
19. А надам се у Господа Исуса, да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим дознавши како сте ви.
20. Јер немам никога тако сродне душе који би се толико искрено бринуо за вас.
21. Јер сви траже своје, а не оно што је Христа Исуса.
22. А његову осведочену верност знате, јер је као дете оцу са мном служио јеванђељу.
23. Надам се, дакле, да ћу њега послати одмах чим видим шта ће са мном бити.
(Зачало 243). 24. А уздам се у Господа да ћу и сам убрзо доћи.
25. Сматрао сам пак за неопходно да пошаљем к вама Епафродита, брата и сатрудника и саборца мојега, а кога сте ви послали да ми се нађе за моје потребе.
26. Јер је силно чезнуо за свима вама, и било му је жао што сте чули да се разболео.
27. И заиста беше болестан готово на смрт али га Бог помилова, и не само њега, него и мене да ми не дође жалост на жалост.
28. Зато га хитно послах да се обрадујете када га опет видите, а ја да будем мање жалостан.
29. Примите га, дакле, у Господу са пуном радошћу, и такве поштујте,
30. јер се за дело Христово изложи до смрти, не марећи за свој живот, да надокнади оно у чему не стигосте ви да ме услужите.
Поглавље: 1 | Поглавље: 3