Свето писмо Нови заветПосланице Светог Апостола Павла:
Римљанима |
Коринћанима Прва,
Коринћанима Друга |
Галатима |
Ефесцима
Филипљанима |
Колошанима |
Солуњанима Прва,
Солуњанима Друга
Тимотеју Прва,
Тимотеју Друга |
Титу |
Филимону |
Јеврејима
Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 7. (Зачало 136). 1. А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата жене.
2. Али због блуда сваки нека има своју жену, и свака нека има свога мужа.
3. Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу.
4. Жена није господар од свога тела, него муж; тако и муж није господар од свога тела, него жена.
5. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем.
6. Али ово говорим као мишљење, а не као заповест.
7. Јер хоћу да сви људи буду као и ја, али сваки има сопствени дар од Бога, овај овако, онај онако.
8. А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
9. Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати неголи распаљивати се.
10. А ожењеним и удатим заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја;
11. ако ли се пак и раздвоји, нека остане неудата, или нека се помири с мужем; и муж да не оставља жену.
12. А осталима говорим ја, а не Господ:
(Зачало 137). 12. Ако неки брат има жену неверујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља.
13. И ако нека жена има мужа неверујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља.
14. Јер се неверујући муж посвети женом, и жена неверујућа посвети се мужем; иначе деца ваша била би нечиста, а сада су света.
15. Ако ли се неверујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог.
16. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену?
17. Само како Бог свакоме додели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. И тако заповедам по свима Црквама.
18. Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. Је ли ко призван као необразан? Нека се не обрезује.
19. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање заповести Божијих.
20. Сваки нека остане у ономе звању у коме је призван.
21. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати слободан, радије се стрпи.
22. Јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов.
23. Купљени сте скупо; не будите робови људима.
(Зачало 138). 24. Сваки, браћо, у чему је призван у ономе нека остане пред Богом.
25. А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као онај који је стекао милост од Господа да је веродостојан.
26. Мислим, дакле, да је то добро због садашње невоље, да је добро човеку овако бити.
27. Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздрешиш. Јеси ли се одрешио од жене? Не тражи жену.
28. Ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила. Али ће такви имати невољу телесну, а ја бих да вас поштедим.
29. А ово кажем, браћо, да је остало мало времена; од сада и они који имају жене да буду као да их немају,
30. и који плачу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају,
31. и који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овога света.
32. А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;
33. а ко је ожењен брине се за овосветско, како ће угодити жени.
34. Разликује се и жена од девојке. Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за овосветско, како ће угодити мужу.
(Зачало 139). 35. А ово говорим за вашу сопствену корист, не да вам наметнем замку, него за благообразно и истрајно служење Господу, у сабраности.
36. Ако ли пак неко мисли да је ружно за његову девојку да буде неудата, и ако тако треба да буде, нека чини шта хоће, не греши, нека је уда.
37. А који је постојан у срцу, и није му нужда, а има власт над својом вољом, и ово је одлучио у срцу своме, да задржи своју девојку, добро чини.
38. Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.
39. Жена је привезана законом за време док јој живи муж; ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40. Али је блаженија ако остане тако, по мом мишљењу; а мислим да и ја имам Духа Божијега.
Поглавље: 6 | Поглавље: 8