Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 17. (Зачало 39). 1. Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше синагога јудејска.
2. И Павле по своме обичају уђе к њима, и три суботе расправљаше с њима о Писму,
3. разоткривајући и доказујући им да је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус, ког ја вама проповедам, јесте Христос.
4. И неки од њих се уверише, и придружише се Павлу и Сили, и од побожних Јелина мноштво велико, и од угледних жена не мало.
5. А Јудејци који не повероваше из суревњивости, узеше неке зле људе са улице, и сабравши гомилу узбунише град, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.
6. А кад њих не нађоше, одвукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: „Ови што узмутише цели свет дођоше и овде;
7. Њих је Јасон примио; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус."
8. И смутише народ и старешине градске који ово чуше.
9. Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.
10. А браћа одмах ноћу послаше Павла и Силу у Верију; они стигавши, уђоше у синагогу Јудејску.
11. Ови пак беху племенитији од оних у Солуну; ови примише реч свесрдно, сваки дан истражујући Писмо, да ли је тако.
12. Тако вероваше многи од њих, и од угледних јелинских жена и од људи не мало.
13. А кад дознаше солунски Јудејци да Павле и у Верији проповеда реч Божију, дођоше и тамо бунећи и смућујући народ.
14. А браћа онда одмах послаше Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотеј осташе онде.
15. А пратиоци доведоше Павла до Атине, и примивши заповест за Силу и Тимотеја да дођу к њему што брже, вратише се.
(Зачало 40). 16. А док их Павле чекаше у Атини, ражести се дух његов у њему гледајући град пун идола;
17. И расправљаше са Јудејцима и са побожнима у синагоги, и на тргу сваки дан са онима с којима се сусреташе.
18. А неки од философа епикурејаца и стојичара препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај празнослов да каже? А други: Изгледа да је проповедник туђих богова. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и васкрсењу.
19. Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: „Можемо ли знати каква је та нова наука коју ти казујеш?
20. Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо, дакле, да знамо шта би то могло бити."
21. А сви Атињани и досељени странци ни за шта се друго нису занимали, него да штогод ново говоре или слушају.
22. А Павле ставши на сред Ареопага рече: „Људи Атињани, по свему вас видим да сте врло побожни.
23. Јер пролазећи и посматрајући ваше светиње, нађох и жртвеник на коме беше написано: Непознатоме Богу. Онога, дакле, ког не знајући поштујете тога вам ја проповедам.
24. Бог који је створио свет и све што је у њему, који је Господ неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима,
25. нити прима угађања од руку човечијих, као да нешто треба Њему, који сам даје свима живот и дихање и све.
26. И створио је од једне крви сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљском, и поставио је напред одређена времена и међе њихова борављења;
27. да траже Господа, не би ли га додирнули и нашли, мада Он није далеко ни од једнога од нас.
28. Јер у Њему живимо, и крећемо се, и јесмо; као што су и неки од ваших песника рекли: 'Јер Његов и род јесмо.'"
29. Кад смо, дакле, род Божији, не треба да мислимо да је Божанство подобно злату или сребру или камену, резаном по вештини и замисли човјечијој.
30. Али не гледајући Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају;
31. Јер је установио дан у који ће судити васељени по правди преко Човека којега одреди и даде свима веру васкрснувши га из мртвих.
32. А кад чуше за васкрсење мртвих, једни се ругаху а други рекоше: Да те чујемо опет о томе.
33. И тако Павле отиде из њихове средине.
34. А неки људи приставши уз њега повероваше, међу којима беше Дионисије Ареопагит и жена по имену Дамара, и други с њима.
Поглавље: 16 | Поглавље: 18
