МК
Православни подсетник

Свето писмо Нови завет
од Матеја | од Марка | од Луке | од Јована
Свето Јеванђеље од Луке
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

Поглавље 24.

(Зачало 112). 1. А у први дан недеље дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, а с њима и неке друге жене; 2. Али нађоше камен одваљен од гроба. 3. И ушавши не нађоше тело Господа Исуса. 4. И док се оне чуђаху томе, гле, два човека стадоше пред њих у блиставим хаљинама; 5. а када се оне уплашише и оборише лица земљи, рекоше им: „Што тражите живога међу мртвима? 6. Није овде, него устаде; сетите се како вам каза док беше још у Галилеји, 7. говорећи како Син Човечији треба да буде предан у руке људи грешника и да буде разапет и трећи дан да васкрсне." 8. И сетише се речи његових. 9. Па вративши се од гроба, јавише све ово Једанаесторици и свима осталима. 10. А то беху Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима. 11. И овима се учинише њихове речи као бунцање, и не вероваше им.

(Зачало 113). 12. А Петар устаде па отрча на гроб, и нагнувши се виде само покрове где леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило. 13. И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше удаљено од Јерусалима шездесет стадија и зваше се Емаус. 14. И они говораху међу собом о свим овим догађајима. 15. И док они разговараху и расправљаху, приближи се и сам Исус и иђаше с њима. 16. Али очи њихове беху задржане да га не познају. 17. А он им рече: „Какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте невесели?" 18. А један, по имену Клеопа, одговарајући рече му: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму, и зар ниси сазнао шта се у њему збило ових дана?" 19. И рече им: „Шта?" А они му рекоше: „О Исусу Назарећанину, који беше човек пророк, силан на делу и у речи пред Богом и свим народом; 20. Како га предадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт, и разапеше га? 21. А ми се надасмо да је он тај који ће избавити Израиља. Али поврх свега тога, ово је данас трећи дан откако се ово догоди. 22. А запрепастише нас и неке жене између нас које су биле рано на гробу, 23. па не нашавши тело његово, дођоше говорећи да су виделе и појаву анђела који говораху да је он жив. 24. И неки од наших отиђоше на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видеше." 25. А он им рече: „О безумни и спорога срца за веровање у све што говорише пророци! 26. Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у славу своју?" 27. И почевши од Мојсеја и од свију Пророка разјасни им што је у свим Писмима о њему писано. 28. И приближише се селу у које иђаху, и он се чињаше да хоће даље да иде. 29. А они га устављаху говорећи: „Остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече." И уђе да остане с њима. 30. И док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хлеб благослови и преломивши га даваше им. 31. А њима се отворише очи и познаше га. И он поста невидљив за њих. 32. И рекоше они један другоме: „Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма?" 33. И уставши онога часа, вратише се у Јерусалим, и нађоше окупљену Једанаесторицу и оне који бејаху с њима. 34. Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону. 35. И они испричаше шта би на путу, и како га познаше при ломљењу хлеба.

(Зачало 114). 36. И док они ово говораху, и сам Исус стаде међу њих, и рече им: „Мир вам!“ 37. А они се уплашише, и будући устрашени, помислише да виде духа. 38. И рече им: „Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша? 39. Видите руке моје и ноге моје, да сам ја главом; опипајте ме и видите; јер дух нема тела и костију као што видите да ја имам.“ 40. И ово рекавши показа им руке и ноге. 41. А док још не вероваху од радости и док се чуђаху, рече им: „Имате ли овде шта за јело?“ 42. А они му дадоше комад рибе печене, и меда у саћу. 43. И узевши једе пред њима. 44. А њима рече: „Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да се мора све испунити што је о мени написано у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима.“ 45. Тада им отвори ум да разумеју Писма. 46. И рече им: „Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих трећега дана, 47. и да се у његово име проповеда покајање и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима. 48. А ви сте сведоци овоме. 49. И ево, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине.“ 50. И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их. 51. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо. 52. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом, 53. и беху непрестано у храму хвалећи и благосиљајући Бога. Амин!


Поглавље: 23 |
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024