МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 142. Душа у великом страху уздише и тражи помоћ Божију. Наук Давидов. Молитва, кад бјеше у пећини.

1. Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим. 2. Изливам пред њим мољење своје, тугу своју пред њим казујем, 3. Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку. 4. Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју. 5. Вичем к теби, Господе; велим: ти си уточиште моје, дио мој на земљи живијех. 6. Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од онијех који ме гоне, јер су јачи од мене. 7. Изведи из тамнице душу моју, да славим име твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.


Претходни псалам: 141 | Следећи псалам: 143
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2024