Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 48.

За крај, синова Корејевих, Псалам.
(МТ: Псалам 49)

Слушајте ово сви народи,
чујте сви који живите у васељени;
земнородни и синови људски,
заједно богати и сирома.
Уста ће моја говорити мудрост,
и поучење срца мога разумност.
Пригнућу причи ухо моје,
отворићу уз псалтир загонетку моју.
Зашто се бојим у зли дан?
Безакоње пете (непријатеља) мојих опколи ме.
Ви који се уздате у силу своју,
и који се мноштвом богатства свога хвалите!
Брат неће избавити; хоће ли избавити човек?
Неће дати Богу откуп за себе,
и цену откупа душе своје,
и намучи се до века, и живеће до краја;
јер неће видети пропасти, када види мудраце умируће.
Заједно неразуман и безуман пропадају,
и оставиће туђинцима богатство своје.
И гробови њихови куће су им до века,
станови њихови из нараштаја у нараштај.
Назваше именима својим земље своје.
И човек у части будући, не разумеде,
изједначи се са стоком неразумном и постаде јој сличан.
Овај је пут њихов саблазан њима,
и после тога устима својим хвалиће се.

(Диапсалма)

Као овце стављени су у ад, смрт ће их напасати;
и ујутро ће праведни владати њима,
и помоћ њихова овештаће у аду,
из славе своје избачени бише.
Али ће Бог избавити душу моју
из руке адове, када ме прихвати.

(Диапсалма)

Не бој се кад се човек разбогати
и када се умножи слава дома његова;
јер када умре неће узети (са собом) све,
нити ће поћи са њим слава његова.
Јер душа његова благосиљаће се за живота његова;
(а) хвалиће Те (тек) кад му добро учиниш.
Отићи ће до рода отаца својих,
до века неће видети светлост.
И човек у части будући, не разумеде,
изједначи се са стоком неразумном, и постаде јој сличан.

Псалам: 47 | Псалам: 49