МК
Hristos
Православни подсетник
Сахрана, опело, парастоси

За сахрану - опело потребно је:
  1. Обавестити надлежног свештеника о термину сахране. Опело је пола сата пре изношења ковчега. Водите рачуна да обавестите родбину и пријатеље да дођу пре него што почне опела јер се за време опела не изјављује саучешће. Опело је молитвени чин и не сме се прекидати, треба да протекне у миру и достојанствено.

    На пример: Ако вам из погребног предузећа закажу сахрану за 11:30, опело ће бити у 11:00. Изјаве саучешћа би требало завршити до 11:00, што значи да је најбоље доћи у 10:30 на гробље, на миру купити свеће, сачекати ред за изјаву саучешћа и заузети своје место испред капеле.

    Напомена: Сахрана је молитвени чин који треба да се обави у што већем миру. Док траје опело и сахрана, не би требало ћаскати са познаницима, можете се само кратко поздравити и молити се за покојника. Када се заврши комплетна сахрана, можете поразговарати са пријатељима док се послужујете житом.
  2. У цркви купити свеће - велику коју држи свештеник и мале, једну за жито и остале за чланове породице који прислужују (пале) свећу за покојника кад стигну на сахрану.
  3. Измешано вино и зејтин (уље) у бочици од 0,5 л.
  4. Кувано жито у малој посуди
  5. Флашица црног вина
Ово су неопходни елементи потребни да би се обавило опело и сахрана. Постоје разни обичаји, од краја до краја који се односе на доношење хране (или приређивање даћа у кафанама) као и доношење белих пешкира за крст или оне који су носили ковчег.

За парастосе потребно је:
  1. Благовремено обавестити свештеника
  2. Велика свећа
  3. Кисела погача (ако је дан поста мора бити посна)
  4. Жито
  5. Црно вино у флашици
  6. 41 најмања свећица (1 је за жито)
  7. Мало меда у теглици
Помен за 40 дана обавља се тачно у 40. дан. Први дан је дан сахране, ако је време смрти до 16 ч. Ако је покојник преминуо после 16 ч, наредни дан се рачуна као први дан. Сви остали помени се обављају у суботу пре одређеног дана (6 месеци, година дана). Ово чинимо у част Вазнесења Господњег који се вазнео на Небеса 40 дана после Васкрсења. Душа покојника, како верује наша православна Црква, 40. дана излази пред Праведни суд Божији.




ЖИВОТ БЕСМРТНЕ ДУШЕ И СМРТНОСТ ТЕЛА

Еванђелско учењео о бесмртности душе једно је од основних истина наше православне вере. Син Божји зато је и дошао на земљу, постао човек, умро на крсту и васкрсао да би нама осигурао бесмртност, да сваки који слуша Његову реч и верује ономе који је Њега послао „има живот вечни, и не долази на суд, него прелази из смрти у живот“ (Јн.5,24). Са том вером, да су наши сродници и пријатељи и после смрти живи пред Богом живим, ми хришћани не прекидамо духовну везу са њима, молимо се Богу за њих, вршимо за упокојене помене: седмице, 40-нице, полугодишњице, годишњице и опште парастосе. Чинимо добра дела у њихово име, дајемо даће и подушје.

Смисао је тога да нам кољиво, кувана пшеница, капомиње реч Христову да посејано зрно пшенице кад проклија, донесе влат и клас, зрно иструне, али доноси стоструки ллод. Доноси га не у тами земље, где је проклијало, него у ваздуху у светлости сунца. Приказује нам, дакле, на тај начин смртност тела и живот бесмртне душе у светлости Царства небескога. Вино, којим се кољиво прелива, означава милосрђе Божје, којим се залечују ране греха, као што је милостиви Самарјанин вином опрао ране избијеног разбојника (Лк. 10,33).

Спремање даћа и подушје никако не значе да је то храна за покојника, да његова душа то једе, него за домаће и оне који су помагали око сахране. Још да се прнсугни и сиротиња послуже на гробљу да би се помолили за душу покојника.

Ни на какав начин то не сме да буде гозба, претеривање у мноштву луксузних јела, поготову разног алкохолног пића да се неумерени и опију, почну неумесни разговори, па чак и запевају.

Хришћанин се мора тога ослободити поготову што при сахранама има толико других неизбежних издатака, да је неразумно још их увећавати непотребним трошковима. И то у време оволике скупоће и немаштине. Зар се новац потрошен за нехришћанске гозбе и некорисне венце од природног илн вештачког цвећа, не би могао улотребити у несравњиво корисније и племенитије сврхе. Уместо издатака на те, не само некорисне, него са хришћанског гледншта и штетие стзари, зар не би родбина и пријаељи покојника могли тај новад приложнти као помоћ сиромашној породицн упокојеног; или којој добротворној установи; или којој сиромашној породицн са више деце; наменивши тај прилог за душу свог упокојеног сродника или пријатеља. Зар није боље или племенитије свима да поступимо овако хришћански, него да угледајуђи се на неразумне поступке појединаца, преступамо заповести своје Цркве, које су наши преци свето држапи.

Обраћам вам се свима, браћо и сестре, као духовни отац својој деци са уверењем да ћете ове речн схватити и прихватити најдобронамерније и нећете дозволити да се због неразумних поступака морају употребити строжије мере: забрана свештеницима да учествују на опелу или подушју и да се позивате на црквени суд.

Разумнима и послушнима призивам благослов Божји, Светог Саве и свих светих из рода нашега и желим свако истинско добро - Амин.

Патријарх Српски +Павле

▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2025