МК

У православној црквеној традицији, оданије празника је последњи дан празничног периода неког великог празника. Тога дана Црква се још једном свечано сећа догађаја који се празнује, као да се сам празник поново прославља.

После великих Господњих и Богородичних празника следи више дана попразништва, током којих се у богослужењу и даље певају празничне песме. Завршетак тог периода назива се оданије.

На пример:
   •   После празника Васкрсења Христовог постоји дуг период празновања, а оданије Васкрса је дан пред Спасовдан.
   •   После Преображења Господњег оданије је 26. августа (по новом календару).
   •   После Успења Пресвете Богородице оданије је 5. септембра.

Реч „оданије“ значи отприлике „испраћај празника“ или „завршно прослављање празника“. Тога дана се у храму поново могу чути главни тропари, кондаци и друга празнична песмопојања, након чега се богослужење враћа уобичајеном поретку.