Свети мученици Трофим и Теофил, и још тринаест с њима пострадаше за царовања Диоклецијана. Пошто се не покорише вољи незнабожног мучитеља: не принесоше погане жртве бездахним идолима и не хтедоше се одрећи Христа, њих обесише на мучилишту и стругаху их оштрим гвожђем, па их камењем засипаху; потом им пребише голенице, и најзад их бацише у огањ. Но када они, свемоћном силом Божјом сачувани живи и читави усред огромног пламена, изиђоше из огња неповређени, тада мучитељ, распаливши се љутом јарошћу као адским огњем, нареди да их побију мачем. И бише светим мученицима одсечене чесне главе у част и славу Главе целе Цркве – Господа нашег Исуса Христа. Чесно пострадаше у Ликији 308 год. ☞ ТРОПАР

Свештеномученик Аполинарије Ученик апостола Петра, родом од града Антиохије. Св. Петар га узе собом из Антиохије у Рим, и у Риму га рукоположи за епископа града Равене. Дошавши у Равену Аполинарије уђе у дом некога војника Иринеја, коме исцели сина од слепила, и кроз то обрати цео дом вери Христовој. Исто тако исцели од неког тешког недуга и жену војеначалника Равенског, те и његов сав дом крсти. По жељи војеначалника Аполинарије оста у његовом дому на становању. Ту направи и једну домаћу цркву. И пребиваше у том дому 12 година, проповедајући Јеванђеље и крштавајући неверне. Од незнабожачких старешина би љуто мучен у више махова, но свесилна десница Божја подржа га и спасе га. Најзад би осуђен на прогонство у Илирик (на Балкан). Но лађа, на којој путоваху, разби се од буре и потону, и одсвих путника спасе се само св. Аполинарије са два војника и три клирика своја. Чудесно тако спасени војници повероваше у силу Бога Аполинаријевог и крстише се. Тада Аполинарије пође проповедати Јеванђеље по целом Балкану, спуштајући се до Дунава. По том се упути у Тракију, где такође подпритиском великим шираше Јеванђеље Господње. После 3 године рада на Балкану би протеран натраг у Италију. Он дође у Равену, где му се сви верни необично обрадоваше. Чувши за ово старешине незнабожачке писаху цару Веспазијану о Аполинарију као мађионичару, и питаху га да ли да га предаду смрти као непријатеља њихових богова. На то цар одговори, да га не треба убијати него само тражити да принесе жртву боговима, или да се из града изагна, јер вели: „не приличи се да се светимо некоме за богове, јер они сами могу се осветити непријатељима својим, ако се прогњеве.“ Но и мимо ове царске наредбе незнабошци ударише на Аполинарија и ножевима га избодоше. Од тешких рана овај слуга Божји издахну и пресели се у царство Божје. Мошти св. Аполинарија почивају у Равени, у цркви његовог имена.

Икона Пресвете Богородице Почајевске
АКАТИСТ