1. Успеније Пресвете Богородице. Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: „Жено, ето ти сина!“ Потом рече Јовану: „Ето ти матере!“ И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи често она места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета Св. Лазару Четвородневном, епископу Кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дома пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабраше у дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; по том мирно предаде дух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним, од кога излазаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима запомоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем Промислу, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима, – мноштвом ангела окружена, и рече им: „Радујте се, ја ћу бити с вама навек.“ Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.


РАСУЂИВАЊЕ
Много премного може се сваки верни поучити из живота Деве Богородице. Но да напоменемо овде само две ствари. Она је имала обичај да често ходи на Голготу, на гору Јелеонску, у врт Гетсимански, у Витлејем и на друга места знаменита због Сина њеног. На свима тим местима, а нарочито на Голготи, она се коленопреклоно Богу молила. Тиме је она дала први пример и подстрек вернима, да посећују света места из љубави према Ономе који их присуством Својим, страдањем и славом Својом учини светим и знаменитим. Друго, ми сазнајемо, како се она у молитви својој за што скорији исход из овог живота молила, да душа њена, при одлучењу од тела, не види књаза таме и његова страшилишта, и да скривена од области тамне не сретне се са сатанском силом. Видиш, како је страшно души проћи кроз митарства! Кад је се тако молила Она, која је родила Разоритеља Ада, и која и сама има устрашавајућу силу над демонима, шта је онда остало за нас? Из превелике смирености она се сва полагала на Бога и није хтела поуздавати се на дела своја. Још мање смели би ми уздати се у дела своја, и још више требали би ми да се положимо у руке Божје вапијући за милост Његову, нарочито за милост при исходу душе из тела.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесну потврду, којом Самуило потврди речи своје пред народом (I Сам. 12), и то:
1. како Самуил рече народу, да је зло пред Господом то што тражише себи цара поред Господа Цара;
2. како за потврду својих речи призва Бога да пусти громове и дажд;
3. како се спуштише громови и дажд, и како се народ убоја Бога и Самуила.

БЕСЕДА
о најславнијем детету

Јер нам се роди дијете, син нам се даде,
којему је власт на рамену његову, и
име је његово: великог савета ангел,
чудни савјетник, Бог силни, књаз мира,
отац будућег времена. (Иса. 9, 6)

Који је смртни човек у свој историји људској, на кога би се могли применити сви ови називи, сва ова власт, сва ова слава? Никоји. Зато св. Златоуст и вели: „Ово је немогуће разумети у односу ма кога другог човека него само у односу Христа.“ Пророк овде јасно изражава две природе у Спаситељу света: човечанску и божанску. Роди се дијете – то означава чисто човечанску природу. Син нам се даде – то сједињује две природе у једној личности: Син Божји и Син Девин у личности ваплоћеног Господа. Остали називи пак означавају божанску природу Господа Исуса. Власт је Његова на рамену Његову, тј. власт је Његова. – Његова сопственост, и није позајмљена. Велики савет – није ли то Света Тројица? Ангел, или посланик и весник, тога тројичног савета јесте Син Божји, слово предвечно. Чудни саветник – јер је све чудо све изненађење,све новост, што од Њега и кроз Њега дође роду људском. Бог силни – шта би Арије на ово рекао, и његове модерне присталице, који одричу божанство Господу Исусу? Књаз мира – јер од Њега је мир трајни, мимо Њега рат споља и изнутра. Отац будућег времена – као што је Он господар прошлости тако и будућности. Но Он је још Отац Цркве, творац новог света, Оснивач Царства Божјег. Ово дивно и тачно виђење виде сам Исаија, син Амосов, на 700 година пре него се оно објави целој васиони.

О Господе Исусе, пророцима Ти си најславније предсказање, вернима најславније откровење. Откључај ум наш, да би у њ ушла чудесна слава величанства Твога; и откључај срце наше, да би се испунило животворном љубављу Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.