1. Преподобни Максим Исповедник. Цариграђанин по роду и најпре високи дворјанин на двору цара Ираклија, а потом монах и игуман једног манастира недалеко од престонице. Највећи бранилац Православља од тзв. монотелитске јереси, која се ишчаури из јереси Евтихијеве. Наиме: као што је Евтихије тврдио, да је у Христу једна природа, тако су монотелити тврдили, да је у Христу једна воља. Максим се опре томе тврђењу и нађе се као противник и цара и патријарха. Но он се не устраши, него истраја до краја у доказивању да су у Господу биле две воље као и две природе. Његовим настојањем одржи се један сабор у Картагини а други у Риму, и оба та сабора анатемишу учење монотелита. Страдање Максимово за Православље не да се описати: истјазаван од кнежева, обмањиван од прелата, пљуван од масе народне, тучен од војника, прогоњен, затваран, док најзад, са одсеченим језиком и руком, не би осуђен на доживотно прогонство у земљу Скитску, где три године проведе у тамници, па предаде душу Богу, 666. године.

2. Блажени Максим Грк. Рођен у Грчкој, одакле би дозван на двор руског цара Василија Јовановића за царског библиотекара и преводиоца. Много је радио, али много је и страдао за истину. Провео је дуго времена у тамници где је написао познати канон Светоме Духу, који се и сада употребљава у цркви. Упокојио се у Господу 1556. године.

3. Свети мученик Неофит. Родом из Никеје. Будући још дететом чињаше чудеса велика благодаћу Божјом. Извео воду из камена, васкрсао своју мртву мајку. Белим голубом одведен у гору Олимпијску где из једне пећине истера лава и он се настани унутра. Мучен за Христа у петнаестој години својој, у време цара Диоклецијана, и то у Никеји. Никако се не хте одрећи Христа. После бијења и тамновања бачен у огањ, но Бог га очува жива. Тада га ставише пред гладног лава, но лав се умиљаваше око Неофита. Светитељ позна у томе лаву онога истог, у чијој се пећини он подвизавао, па га помилова и нареди му да иде опет у своју пећину. Тада Неофита прободу копљем и он се пресели душом у дворе Господње.

4. Света мученица Агнија. Тринаестогодишња девојчица, за веру у Христа бачена у огањ, па мачем посечена. Пројавила велику чудотворну моћ за живота и по смрти. Пострадала у време Диоклецијана, 305. године.


РАСУЂИВАЊЕ
Хришћанска вера једина у свету има једно опредељено и никада променљиво мерило вредности. Како то она мери и разврстава вредности, о томе јасно говори св. Златоуст: „Предмета“, вели он, „има тројаког рода: једни су добро и не могу бити злом, као: целомудреност, милостиња и томе слично; други су зло и никад не могу бити добром, као разврат, нечовечност, суровост; трећи бивају час оно, час ово, како кад према настројењу оних који се њима користе.“ И потом објашњава овај божанствени учитељ, како и богатство и бедност, и слобода, и ропство, и власт, и болест, па и сама смрт, спадају у ове средње предмете, који сами по себи нису ни добри ни зли, но бивају ово или оно, према расположењу људи и према употреби коју људи од њих чине. Јер ако би, нпр. богатство било добром а бедност злом, онда би сви богати људи били добри а сви бедни зли; међутим, ми се посведневно уверавамо, да као што има добрих и злих богаташа, тако има добрих и злих сиромаха. То се исто може применити и на здраве и болесне, слободне и заробљене, сите и гладне, на оне који су у власти и на потчињене. Чак и смрт није зло јер „мученици су смрћу постали срећнији од свију“.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као град на гори и то:
1. као град на гори вишњег Сиона, тј. изнад створеног света, у царству вечности,
2. као град на гори људске историје,
3. као град на гори мога сопственог живота, тј. на врхунцу мојих идеала, на зениту мојих мисли и чежњи.

БЕСЕДА
о разумевању кроз творење

Ко хоће Његову (Божју)
вољу творити
разумјеће је ли ова наука од Бога. (Јов. 7, 17)
Мало користи доказивати логиком људском и речима, да је наука Христова од Бога. Најбржи и најпоузданији начин, да се дозна њена истинитост, јесте у творењу воље Божје онако како ју је Христос објавио и исказао. Ко буде творио, тај ће и познати.
Ако плачеш ради Бога, познаћеш каква је утеха Бог. Ако биваш милосрдан, познаћеш милосрдност Божју. Ако мир градиш, познаћеш како ти приличи називање сином Божјим. Ако прашташ људима, познаћеш како Бог прашта теби.
Никада нико не може сазнати, да је наука Христова од Бога осим онога ко твори вољу Божју, јер само творење воље Божје, извршавање заповести Божјих, то је кључ за откључавање Раја, у ком се Бог види. То је кључ за разумевање Светога Писма и свих тајни Откровења.
Свети Василије пише: „Потребна је чистота живота, да би се разпознало оно што је прикривено у Светом Писму“.
Шта још хоће Господ од нас кад нас учи, да кроз творење воље Његове долазимо до познања божанствености науке Његове? Просто хоће то, да се ми делом уверимо у божанственост науке Његове. Оне жели да се ми на лакши начин уверимо, него на тежи, не само слушајући него и творећи, зато што ко се увери на лакши начин, лакше се и поколеба и разувери, а ко се увери на тежи начин, тешко се колеба и разуверава. Зато, браћо, потрудимо се да творимо вољу Божју, да бисмо познали Бога, и спасли душу своју.
О Господе свемудри, помози нам силом Духа Твога Светога творити вољу Твоју свету. Теби слава и хвала вавек. Амин.