Свето писмо Стари завет
Прва књига СамуиловаПоглавље 5. 1. А Филистеји узеше ковчег Божји, и однесоше из Евен-Езера у Азот.
2. И узевши Филистеји ковчег Божји унесоше га у дом Дагонов, и намјестише га до Дагона.
3. А сјутрадан кад усташе Азоћани рано, а то Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим; и они узеше Дагона и метнуше га опет на његово мјесто.
4. А кад сјутрадан рано усташе, гле, опет Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим, а глава Дагону и обје руке отсјечене бијаху на прагу; само труп од Дагона бјеше остао.
5. Зато свештеници Дагонови и који год улазе у дом Дагонов не стају на праг Дагонов у Азоту до данас.
6. Тада отежа рука Господња Азоћанима, и мораше их и удараше их шуљевима у Азоту и међама његовијем.
7. А кад Азоћани видјеше шта је, рекоше да не стоји код нас ковчег Бога Израиљева; јер је рука његова тешка над нама и над Дагоном богом нашим.
8. И послаше, те сабраше к себи све кнезове Филистејске, и рекоше им: што ћемо чинити с ковчегом Бога Израиљева? А они рекоше: да се пренесе у Гат ковчег Бога Израиљева. И пренесоше ковчег Бога Израиљева.
9. А кад га пренесоше, би рука Господња на граду с муком врло великом, и стаде бити грађане од малога до великога, и дођоше на њих тајни шуљеви.
10. Зато послаше ковчег Божји у Акарон; а кад дође ковчег Божји у Акарон, повикаше Акароњани говорећи: донесоше к нама ковчег Бога Израиљева да помори нас и наш народ.
11. Зато послаше, те сабраше све кнезове Филистејске, и рекоше: пошљите ковчег Бога Израиљева нека се врати на своје мјесто, да не помори нас и народа нашега. Јер бијаше смртан страх по цијелом граду, и врло тешка бијаше рука Господња ондје.
12. Јер људи који остајаху живи боловаху од шуљева тако да се вика у граду подизаше до неба.
Поглавље: 4 | Поглавље: 6
