Свето писмо Стари завет
Прва књига СамуиловаПоглавље 4. 1. И што рече Самуило, зби се свему Израиљу. Јер Израиљ изиде на војску на Филистеје, и стадоше у око код Евен-Езера, а Филистеји стадоше у око у Афеку.
2. А Филистеји се уврсташе према Израиљу, и кад се отвори бој, разбише Филистеји Израиља, и изгибе их у боју у пољу око четири тисуће људи.
3. И кад народ дође у око, рекоше старјешине Израиљеве: зашто нас данас разби Господ пред Филистејима? да донесемо из Силома ковчег завјета Господњега, да буде међу нама и избави нас из руку непријатеља наших.
4. И народ посла у Силом да донесу оданде ковчег завјета Господа над војскама, који сједи на херувимима; а бијаху ондје код ковчега завјета Господњега два сина Илијева, Офније и Финес.
5. А кад дође ковчег завјета Господњега у око, повика сав Израиљ од радости да земља зајеча.
6. А Филистеји чувши веселу вику рекоше: каква је то вика весела у околу Јеврејском? И разумјеше да је дошао ковчег Господњи у око њихов.
7. И уплашише се Филистеји кад рекоше: Бог је дошао у око. И говораху: тешко нама! јер то није бивало прије.
8. Тешко нама! ко ће нас избавити из руку тијех силнијех богова? то су богови што побише Мисирце у пустињи свакојаким мукама.
9. Охрабрите се, и будите људи, о Филистеји! да не служите Јеврејима као што су они вама служили; будите људи и удрите.
10. И Филистеји ударише, и Израиљци се опет разбише и побјегоше к шаторима својим; и бој бјеше врло велик, јер паде из Израиља тридесет тисућа пјешака.
11. И ковчег Божји би отет, и два сина Илијева Офније и Финес погибоше.
12. А један између синова Венијаминових побјеже из боја, и дође у Силом исти дан раздртијех хаљина и главе посуте прахом.
13. И кад дође, гле, Илије сјеђаше на столици украј пута погледајући; јер срце његово бијаше у страху за ковчег Божји. И дошав онај човјек у град каза гласе, и стаде вика свега града.
14. А Илије чувши вику рече: каква је то врева? И човјек брже дотрча да јави Илију.
15. А Илију бијаше деведесет и осам година, и очи му бијаху потамњеле, те не могаше видјети.
16. И рече човјек Илију: ја идем из боја, утекох данас из боја. А он рече: шта би, сине?
17. А гласник одговарајући рече: побјеже Израиљ испред Филистеја, и изгибе много народа, и оба сина твоја погибоше, Офније и Финес, и ковчег Божји отет је.
18. А кад спомену ковчег Божји, паде Илије са столице наузнако код врата и сломи врат и умрије, јер бијаше човјек стар и тежак. Он би судија Израиљу четрдесет година.
19. А снаха његова, жена Финесова, бијаше трудна и на том доба, па чувши глас да је ковчег Божји отет и да јој је погинуо свекар и муж, сави се и породи, јер јој дођоше болови.
20. И кад умираше, рекоше јој које стајаху код ње: не бој се, родила си сина. Али она не одговори, нити хајаше за то.
21. Него дјетету надје име Ихавод говорећи: отиде слава од Израиља; јер ковчег Божји би отет, и свекар јој и муж погибоше.
22. Зато рече: отиде слава од Израиља; јер би отет ковчег Божји.
Поглавље: 3 | Поглавље: 5
