Свето писмо Стари завет
Прва књига СамуиловаПоглавље 28. 1. И у оно вријеме скупише Филистеји војску своју да завојште на Израиља; и рече Ахис Давиду: знај да ћеш ићи са мном на војску ти и твоји људи.
2. А Давид рече Ахису: сад ћеш видјети шта ће учинити твој слуга. А Ахис рече Давиду: зато ћу те поставити да си чувар главе моје свагда.
3. А Самуило бијаше умро, и плака за њим сав Израиљ, и погребоше га у Рами, у његову граду. И Саул бијаше истријебио из земље гатаре и врачаре.
4. И Филистеји скупивши се дођоше и стадоше у око код Сунима; скупи и Саул све Израиљце, и стадоше у око код Гелвује.
5. Саул пак видјећи војску Филистејску уплаши се, и срце му уздрхта веома.
6. И упита Саул Господа, али му Господ не одговори ни у сну ни преко Урима, ни преко пророка.
7. И Саул рече слугама својим: тражите ми жену с духом врачарским, да отидем к њој и упитам је. А слуге му рекоше: ево у Ендору има жена у којој је дух врачарски.
8. Тада се Саул преруши обукав друге хаљине, и отиде са два човјека, и дође к оној жени ноћу; и он јој рече: хајде врачај ми духом врачарским, и дозови ми онога кога ти кажем.
9. Али му жена рече: та ти знаш шта је учинио Саул и како је истријебио из земље гатаре и врачаре; зашто дакле мећеш замку души мојој да ме убијеш?
10. А Саул јој се закле Господом говорећи: тако жив био Господ! неће ти бити ништа за то.
11. Тада рече жена: кога да ти дозовем? А он рече: Самуила ми дозови.
12. А кад жена видје Самуила, повика иза гласа, и рече жена Саулу говорећи: зашто си ме преварио? та ти си Саул.
13. А цар јој рече: не бој се; него шта си видјела? А жена рече Саулу: богове сам видјела гдје излазе из земље.
14. Он јој опет рече: какав је? Она му рече: стар човјек излази огрнут плаштем. Тада разумје Саул да је Самуило, и сави се лицем до земље и поклони се.
15. А Самуило рече Саулу: зашто си ме узнемирио и изазвао? Одговори Саул: у невољи сам великој, јер Филистеји завојштише на ме, а Бог је отступио од мене, и не одговори ми више ни преко пророка ни у сну, зато позвах тебе да ми кажеш шта ћу чинити.
16. А Самуило рече: па што мене питаш, кад је Господ отступио од тебе и постао ти непријатељ?
17. Господ је учинио како је казао преко мене; јер је Господ истргао царство из твоје руке и дао га ближњему твојему Давиду;
18. Јер нијеси послушао гласа Господњега, нити си извршио жестокога гњева његова на Амалику; зато ти је данас Господ то учинио.
19. И Господ ће предати и Израиља с тобом у руке Филистејима; те ћеш сјутра ти и синови твоји бити код мене; и око Израиљски предаће Господ у руке Филистејима.
20. А Саул уједанпут паде на земљу колико је дуг, јер се врло уплаши од ријечи Самуиловијех, и не бјеше снаге у њему, јер не бјеше ништа јео цео дан и сву ноћ.
21. Тада жена приступи к Саулу, и видећи га врло уплашена рече му: ево, слушкиња те је твоја послушала, и нијесам за живот свој марила да бих те послушала што си ми казао.
22. Него сада и ти послушај шта ће ти слушкиња твоја казати: поставићу ти мало хљеба, те једи да се окријепиш да се можеш вратити својим путем.
23. А он не хтје, и рече: нећу јести. Али навалише на њ слуге његове и жена, те их послуша, и уставши са земље сједе на постељу.
24. А жена имаше код куће теле угојено, и брже га закла, и узе брашна те умијеси и испече хљебове пријесне.
25. Потом постави Саулу и слугама његовијем, те једоше. А послије усташе и отидоше исте ноћи.
Поглавље: 27 | Поглавље: 29
