Свето писмо Стари завет
Прва књига СамуиловаПоглавље 13. 1. Кад Саул би цар годину дана (а царова двије године над Израиљем),
2. Изабра себи Саул три тисуће између синова Израиљевих; и бијаху код Саула двије тисуће у Михмасу и у гори Ветиљској, а једна тисућа с Јонатаном у Гаваји Венијаминовој; а остали народ распусти у шаторе њихове.
3. И Јонатан поби стражу Филистејску која бјеше у Гаваји, и чуше за то Филистеји. А Саул заповједи, те трубише у трубе по свој земљи говорећи: нека чују Јевреји.
4. И тако чу сав Израиљ гдје рекоше: поби Саул стражу Филистејску; и стога Израиљ омрзну Филистејима. И сазван би народ за Саулом у Галгал.
5. А Филистеји се скупише да војују на Израиља, тридесет тисућа кола и шест тисућа коњика, и мноштво народа као пијесак на бријегу морском; и изашавши стадоше у око у Михмасу, с истока од Вен-Авена.
6. И Израиљци се видјеше у невољи, јер народ би притијешњен; те се сакри у пећине и у честе и у камењаке и у расјелине и у јаме.
7. А други Јевреји пријеђоше преко Јордана у земљу Гадову и Галадову. А Саул још бијаше у Галгалу, и сав народ што иђаше за њим бијаше у страху.
8. И почека седам дана до рока Самуилова. Али Самуило не дође у Галгал; те се народ стаде разлазити од њега.
9. Тада рече Саул: додајте ми жртву паљеницу и жртве захвалне. И принесе жртву паљеницу.
10. И кад принесе жртву паљеницу, гле, дође Самуило. И Саул изиде му на сусрет да га поздрави.
11. А Самуило му рече: шта си учинио? А Саул одговори: кад видјех гдје се народ разлази од мене, а ти не дође до рока, и Филистеји се скупили у Михмасу,
12. Рекох: сад ће ударити Филистеји на ме у Галгал, а ја се још не помолих Господу: те се усудих и принесох жртву паљеницу.
13. Тада рече Самуило Саулу: лудо си радио што нијеси држао заповијести Господа Бога својега, коју ти је заповједио; јер би сада Господ утврдио царство твоје над Израиљем довијека.
14. А сада царство твоје неће се одржати. Господ је нашао себи човјека по срцу својему, и њему је заповједио Господ да буде вођ народу његову, јер нијеси држао што ти је заповједио Господ.
15. Потом диже се Самуило и отиде из Галгала у Гавају Венијаминову. И Саул изброји народ који оста код њега, и бјеше га до шест стотина људи.
16. И Саул и син му Јонатан и народ што бјеше с њима, стајаху у Гаваји Венијаминовој; а Филистеји стајаху у околу у Михмасу.
17. И изидоше три чете из окола Филистејскога да плијене: једна чета удари путем к Офри у земљу Совалску;
18. А друга чета удари путем к Вет-Орону; а трећа удари путем к међи која гледа према долини Севојимској у пустињу.
19. А у цијелој земљи Израиљској не бјеше ковача, јер Филистеји рекоше: да не би градили Јевреји мачева ни копаља.
20. Зато слажаху сви Израиљци к Филистејима кад који шћаше поклепати раоник или мотику или сјекиру или срп.
21. И бијаху се затупили раоници и мотике и виле тророге и сјекире, и саме остане требаше заоштрити.
22. Зато кад дође вријеме боју, не нађе се мача ни копља ни у кога у народу који бјеше са Саулом и Јонатаном; само бијаше у Саула и у Јонатана сина његова.
23. И стража Филистејска изиде у кланац код Михмаса.
Поглавље: 12 | Поглавље: 14
