Свето писмо Стари завет
Прва књига СамуиловаПоглавље 12. 1. Тада рече Самуило свему Израиљу: ето, послушао сам глас ваш у свему што ми рекосте, и поставих цара над вама.
2. И сада ето, цар иде пред вама, а ја сам остарио и осиједио; и синови моји ето су међу вама; и ја сам ишао пред вама од младости своје до данас.
3. Ево ме, одговорите ми пред Господом и пред помазаником његовијем. Коме сам узео вола или коме сам узео магарца? коме сам учинио насиље? коме сам учинио криво? или из чије сам руке узео поклон, да бих стискао очи њега ради? пак ћу вам вратити.
4. А они рекоше: нијеси нам учинио силе нити си коме учинио криво, нити си узео што из чије руке.
5. Јоште им рече: свједок је Господ на вас, и свједок је помазаник његов данас, да нијесте нашли ништа у мојим рукама. И рекоше: свједок је.
6. Тада рече Самуило народу: Господ је који је поставио Мојсија и Арона, и који је извео оце ваше из земље Мисирске.
7. Сада дакле станите да се прем с вама пред Господом за сва добра што је чинио Господ вама и вашим оцима.
8. Пошто дође Јаков у Мисир, викаше оци ваши ка Господу, и Господ посла Мојсија и Арона, који изведоше оце ваше из Мисира и населише их на овом мјесту.
9. Али заборавише Господа Бога својега, те их даде у руке Сисари војводи Асорском, и у руке Филистејима, и у руке цару Моавскому, који војеваше на њих.
10. Али викаше ка Господу и рекоше: сагријешисмо што остависмо Господа и служисмо Валима и Астаротама; али сада избави нас из руку непријатеља наших, па ћемо ти служити.
11. И Господ посла Јеровала и Ведана и Јефтаја и Самуила, и оте вас из руку непријатеља ваших унаоколо, те живјесте без страха.
12. Али кад видјесте Наса цара Амонскога гдје дође на вас, рекосте ми: не, него цар нека царује над нама, премда Господ Бог ваш бјеше цар ваш.
13. Сада дакле, ето цара којега изабрасте, којега искасте; ево Господ је поставио цара над вама.
14. Ако се узбојите Господа, и њему узаслужите, и узаслушате глас његов и не успротивите се заповијести Господњој, тада ћете и ви и цар ваш који царује над вама ићи за Господом Богом својим.
15. Ако ли не узаслушате гласа Господњега, него се успротивите заповијести Господњој, тада ће бити рука Господња против вас као што је била против отаца ваших.
16. Али станите сада јоште, и видите ову ствар велику коју ће учинити Господ пред вашим очима.
17. Није ли данас жетва пшенична? Ја ћу призвати Господа, и спустиће громове и дажд, да разумијете и видите колико је зло што учинисте пред Господом искавши себи цара.
18. Тада Самуило завапи ка Господу, и Господ спусти громове и дажд у тај дан; и сав се народ побоја врло Господа и Самуила.
19. И рече сав народ Самуилу: моли се за слуге своје Господу Богу својему да не помремо; јер додасмо к свијем гријесима својим зло иштући себи цара.
20. Тада рече Самуило народу: не бојте се, ви сте учинили све ово зло; али не отступајте од Господа, него служите Господу свијем срцем својим.
21. Не отступајте; јер бисте пошли за ништавим стварима, које не помажу, нити избављају, јер су ништаве.
22. Јер Господ неће оставити народа својега ради великога имена својега; јер Господу би воља да вас учини својим народом.
23. А мени не дао Бог да згријешим Господу и престанем молити се за вас; него ћу вас упућивати на пут добар и прав.
24. Само се Бојте Господа и служите му истинито, свијем срцем својим, јер видите, какве је велике ствари учинио за вас.
25. Ако ли зло ушчините, пропашћете и ви и цар ваш.
Поглавље: 11 | Поглавље: 13
