Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
Премудрости СоломоновеПоглавље 7. 1. И сам сам смртан човјек као сви остали и потомак земнородног првосазданог; у утроби мајчиној обукох се у тијело
2. у току десет мјесеци[2] згуснут у крви од сјемена мушког и насладе сненог сједињења.
3. И кад постах удахнух заједнички ваздух и на себи сличну земљу падох, први глас попут свих испустих плача;
4. одњегован у пеленама, у бригама,
5. Али, и од царева нико се није друкчије родио,
6. једнак је улазак у живот свима а и излазак исти.
7. Зато се помолих и даде ми се разум; завапих, и дође ми Дух премудрости.
8. Радије изабрах њу него ли скиптре и престоле и богатство сматрах низашта у поређењу са њом;
9. чак је не сравних са драгим каменом јер је све злато у поређењу са њом као мало пијеска, и као прах ће се наспрам ње сребро цијенити;
10. завољех је више од здравља и љепоте и бјеше ми милије да имам њу него очињи вид јер је неугасива од ње добијена свјетлост.
11. Дођоше ми сва добра заједно са њом и небројено богатство преко руку њених;
12. и обрадовах се свима јер их води Премудрост, а не знадијах да им је она родитељка.
13. Без лукавства научих, без зависти предајем, богатство њено не скривам;
14. јер она је људима неисцрпна ризница, и који њу задобише Богу усмјерише љубав, представљени даровима науке.
15. А мени нека Бог да да говорим по уму и да се достојно сјетим онога што ми је дато, јер Он је и Премудрост и водитељ и мудраца исправитељ.
16. Јер у Његовој руци смо и ми и ријечи наше свака разумност и дјелатности знање.
17. Јер Он ми је дао истинско познање бића, да знам устројство свијета и дејство стихија,
18. почетак и крај и средину времена, измјене сунчевих повратака и промјене (годишњих) доба,
19. годишњи круг и положај звијезда,
20. природу животиња и нарави дивљих звијери, струјања вјетрова и људске помисли, разноликост биља и моћи коријења.
21. Спознах и оно што је скривено и што је јавно; јер ме научила Премудрост - изумитељка свега.
22. Јер у њој је Дух разума, свети, јединородни, многострани, танани, благољетни, свијетли, чисти, јасни, незлобиви, добротољубиви, продорни,
23. неодољиви, добротворни, човјекољубиви, тврди, крепки, безбрижни, свесилни, свевидећи и све духове прожимајући умне, чисте, светанане.
24. Јер Премудрост је покретљивија од сваког покрета а прожима и прониче све и сва чистотом;
25. јер она је дах Силе Божје и излив чисти Сведржитеља славе; зато се ње ништа нечисто не дотиче.
26. Јер она је одбљесак свјетлости вјечне и огледало чисто Божанског дјејства и слика Његове доброте.
27. Једна је она а све може и обитавајући у себи самој - све обнавља и покољењима се усељавајући у душе светих пријатеље Божје и пророке ствара.
28. Заиста, Бог једино љуби онога који с Премудрошћу заједно живи.
29. Јер она је од сунца благоликија и од свих звијезда узвишенија. И у поређењу са свјетлошћу првијенство има;
30. јер ову смјењује ноћ а Премудрост не надвладава злоба.31.
Поглавље: 6 | Поглавље: 8
