Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
Премудрости СоломоновеПоглавље 2. 1. Јер рекоше у себи мислећи неправилно: Кратак је и тужан живот наш, и нема лијека кад човјеку дође крај, и није познато да се било ко избавио од пакла.
2. Јер смо случајно рођени и послије овога бићемо као небивши; јер је дим дах у ноздрвама нашим, и ријеч - искра у покрету срца нашег.
3. Кад се она угаси у пепео ће се тијело претворити и дух ће се разлити као лагани повјетарац.
4. И име ће наше бити временом заборављено, и нико се неће сјетити дјела наших; и проћи ће живот наш као трагови облака и нестаће као магла разагната сунчевим зрацима и топлотом његовом притиснута.
5. Јер сјенке мимоход је вријеме наше, и нема повратка из смрти наше, стога што се запечати па се нико не враћа.
6. Зато хајте да уживамо добра садашња и служимо се творевином као у жару младости;
7. Вина драгоцјена и мирисна напојмо се, и нека нас не мимоиђе цвијет прољетњи;
8. Овјенчајмо се ружиним пупољцима прије него што увену:
9. Нека нико од нас не буде лишен своје насладе. Свуда оставимо знаке весеља, пошто је оно удио наш и насљеђе.
10. Потлачићемо убогог праведника, нећемо поштедјети удовица нити ћемо се старачких застидјети сједина многољетних;
11. нека наша моћ буде закон за праведност, јер оно што је немоћно показује се и бескорисно.
12. Поставићемо засједу праведнику, јер нам је неупотребљив и противи се нашим дјелима и изобличава наша огрјешења о Закон и подсјећа нас на огрјешења о учење наше.
13. Он тврди да има знање о Богу и назива себе слугом Господњим;
14. постао нам је обличитељ помисли наших; тежак нам је и кад га гледамо,
15. јер није сличан другима живот Његов, и другачије су стазе његове;
16. ми смо лажни по његовом схватању и избјегава путеве наше као нечистоту; назива блаженом кончину праведника и горди се Богом као Оцем.
17. Видјећемо да ли су му ријечи истините, и испробаћемо шта ће са њим бити на крају;
18. јер ако је праведник син Божји, заштитиће га и избавиће га из руку непријатеља.
19. Вријеђањем ћемо га провјерити и мучењем, да би смо познали смјерност његову и испробали незлобивост његову;
20. на смрт нечасну осудићемо га, јер по ријечима његовим - биће заштићен.
21. Тако су они мислили али су се преварили јер их заслијепи злоба њихова,
22. па не познаше тајне Божје нити се понадаше у награду за побожност нити признаше части душама чистим.
23. Јер Бог створи човјека за нетрулежност и сазда га сликом сопствене вјечности;
24. но завишћу ђавола смрт уђе у свијет, па је пробају они који су на његовој страни.
Поглавље: 1 | Поглавље: 3
