Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
Премудрости СоломоновеПоглавље 18. 1. Светима Твојима пак сијала је највећа свјетлост; њихов глас су (Египћани) чули а облик нијесу видјели, зато што они нијесу пострадали, називаху им блаженим,
2. захваљиваху, што се нијесу светили због учињене им неправде, и за оно што претрпјеше милост мољаху.
3. Ради тога дао си им огњелики стуб за водича непознатог путовања, а сунце нешкодљиво за часно странствовање.
4. Они пак били су достојни да буду лишени свјетлости и затворени тамом, који су закључане држали синове Твоје, преко којих је требало да се даде нетрулежна свјетлост Закона вијеку (свијету).
5. Кад су се они договорили да побију дјецу светих, и једно дијете било изложено и спасено, за казну си им одузео мноштво дјеце и све заједно их потопио у силној води.
6. Она ноћ би предвиђена Оцима нашим, да би сигурно знајући којим заклетвама вјероваше били добродушни.
7. Дочека народ Твој спасење праведних и пропаст непријатеља;
8. јер оно чиме си казнио противнике, тиме нас призва и прослави.
9. Јер тајно су приносила жртву света дјеца од добара и Закон божанствени сложно прихватила, да би подједнако истих добара и опасности Свети били заједничари већ тада пјевајући химне Отаца.
10. А одзивала им се нескладна непријатељска вика, и тужно одјекивао глас плачуће дјеце;
11. сличном пресудом би кажњен роб са господарем и простак са царем од истог страдаше,
12. сви здушно у једном имену смрти мртве имаше небројене; не бише у стању живи ни да их сахране, пошто у једном трену племенити род њихов погибе.
13. Они који ниушта не вјероваху због чаробњаштва, због погибије прворођенчади признаше да је Народ - син Божији.
14. Јер док је тихо ћутање владало свиме и ноћ хитро стигла до своје средине
15. свесилна Твоја ријеч са небеса од царствених пријестола, муњевити ратник, усред пропале сиђе земље мач оштри, нелицемјерну Твоју наредбу, носећи,
16. и ставши, испуни све смрћу, при том се и неба дотицала и по земљи ходила.
17. Тада изненада привиђења снена љуто их смутише, а страхови неочекивани нападоше,
18. па бацан један овдје други ондје полумртав откривао је узрок због кога је умирао;
19. то су им снови који их смутише наговјештавали, да не би погинули не знајући ради чега зло страдају.
20. А дотакло се и праведних искушење смрти, и помор мноштва народа би у пустињи. Но не потраја гњев дуго:
21. Јер похита муж непорочан да их одбрани донијевши самог служења оружје - молитву и тамјана умилостивљење; одуприје се гњеву и заустави невољу показавши да је Твој слуга;
22. а побиједи гњевљивост не снагом тјелесном, ни дејством оружја, него ријечју покори мучитеља сјетивши се заклетви и завјета Отаца.
23. Пошто стаде међу мноштво већ попадалих мртвих једних преко других, прекиде гњев и одлучно крену путем к живима.
24. Јер на његовој дугој хаљини бјеше сав свијет, и слава Отаца урезана на драгуљима од четири реда, и величанство Твоје на златном вијенцу главе његове.
25. Пред овим устукну погубитељ, и од тога се уплаши; а за то би довољно само искуство гњева.
Поглавље: 17 | Поглавље: 19
