Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
Премудрости СоломоновеПоглавље 15. 1. А Ти си Бог наш, благ и истинит, дуготрпељив и који милошћу све управља.
2. Јер ако ли сагријешисмо, Твоји јесмо, знајући моћ Твоју; но нећемо гријешити, јер знамо да Теби припадамо.
3. А знати Тебе, цјелосна је правда, и познавати моћ Твоју - коријен бесмртности.
4. Јер нити нас обману човјечија злоумна мисао нити бесплодни труд који привид слика, обличје изображено разноврсним бојама,
5. чији лик безумне привлачи пошто чезну за бездушним обличјем мртве слике.
6. Љубитељи зала достојни су таквих надања, и сви који их творе и ишту, и обожавају.
7. Јер и грнчар меку земљу гњечи с трудом и обликује за употребу нашу сваки суд посебно: притом, од исте глине обликује посуђе за служење чистим дјелима и ономе што је супротно. И све на исти начин. А свако од њих је за другачију употребу, о томе грнчар суди.
8. Тако и злотвор лажног бога од исте глине прави, он који је мало раније од земље рођен и који се ускоро у њу враћа од које је узет, да би од њега био тражен дуг душевни.
9. Но он се не брине о ономе што би требало да чини као неко који има краткотрајан живот, него се такмичи са златарима и среброливцима и бакроресцима подржава, поносан на то што кривотворине прави.
10. Пепео је срце његово, и од земље бједнија нада његова, од глине нечаснији живот његов.
11. Јер не позна Творца свога и Онога који му је удахнуо душу дјелатну и удунуо Дух животни.
12. Него помислише да је играчка живот наш и живљење - празновање зараде, јер такви кажу: треба од свакуда, па макар и од зла, стицати!
13. Такав, међутим, више од било кога знаде да гријеши правећи од вештаства земљанога ломљиво посуђе и кипове.
14. Но сви непријатељи народа Твога безумнији су и јаднији од дјетиње душе - који загосподарише њиме,
15. зато што сматраху све идоле многобожачке боговима, којима ни очи не служе за гледање ни ноздрве за удисање ваздуха ни уши за слушање ни прсти на рукама за пипање а и ноге њихове упразно ходе.
16. Јер њих човјек створи и дух позајмивши, сазда их; али ниједан човјек није у стању себи сличног саздати бога.
17. Он који је смртан, мртву ствар прави рукама безаконима; а бољи је од божанства својих: он барем поживје а она - никада.
18. А и животиње најмрскије обожавају, јер сравњиване по неразумљу, горе су од свих других;
19. на њима ни толико љепоте нема колико у изгледу животиња, да би привукле пажњу; а удаљиле су се и од Божје похвале и од благослова Његовог.
Поглавље: 14 | Поглавље: 16
