Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
ТовитПоглавље 8. 1. Када завршише са јелом, одведоше Товију к њој.
2. Идући, он се сети речи Рафаилових и узе кадионицу, и стави срце и јетру рибљу, и запали.
3. Демон, осетивши тај задах, побеже у најдаљи крај Египта, и свеза га Анђео.
4. Када остадоше у соби сами њих двоје, Товија устаде са кревета и рече: “Устани сестро, и помолимо се, да би нас Господ помиловао.”
5. И поче Товија говорити: “Благословен си Ти, Боже отаца наших, и благословено је име Твоје свето и славно вавек! Да благослове Тебе небеса и сва сворења Твоја!
6. Ти си створио Адама и дао му помоћницу Еву, подршку и жену његову. Од њих се изроди род човечиј. Ти си рекао: ‘Није добро да човек буде сам, направићу му помоћника, подобнога њему.’
7. И сада, Господе, ја узимам ову сестру моју не за удовољење похоте моје, него истинито као жену: благоволи и помилуј ме, дај ми да остарим заједно са њом!”
8. И она рече: “Амин.”
9. И обоје спаваше спокојно те ноћи. Међутим, Рагуило устаде и ископа раку,
10. говорећи: “Неће ли и он умрети?”
11. И врати се Рагуило дому својему
12. и рече Едни, жени својој: “Пошаљи неког од слугу да види да ли је жив он; ако није, да га сахранимо, и нико неће знати.”
13. Служавка, отворивши врата, уђе и виде да обоје спавају.
14. И јави им да је он жив.
15. И благослови Рагуило Бога говорећи: “Благословен си Ти, Боже, сваким благословом чистим и светим! Да благосиљају Тебе свети Твоји, и сва створења Твоја, и сви Анђели Твоји, и сви изабраници Твоји, да благосиљају Тебе вавек!
16. Благословен си Ти, што си ме развеселио, и не дешава се мени онако, како сам ја мислио, него по великој милости Твојој!
17. Благословен си Ти, што си помиловао двоје јединаца! Подари, Владико, милост њима: дај им да живе у здрављу, весељу и милости!”
18. И нареди слугама својим да затрпају гроб,
19. И припреми за њих свадбу која трајаше четрнаест дана.
20. И рече му Рагуило са заклетвом пре него што се завршише дани свадбе: “Не иди док се не наврши четрнаест дана свадбе;
21. а тада, узми половину имања, и врати се оцу твојему: остало ће бити твоје, када умремо ја и жена моја.”
Поглавље: 7 | Поглавље: 9
