Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
ТовитПоглавље 7. 1. И дођоше дому Рагуила. Сара изађе и поздрави их, и они њу, и уведе их у кућу.
2. И рече Рагуило Едни, жени својој: “Како личи овај младић на Товита, сина брата мојега!”
3. И упита их Рагуило: “Одакле сте браћо?” Они му одговорише: “Ми смо синови Нефталима, који је у ропству у Ниневији.”
4. Још их упита: “Познајете ли нашег брата Товита?” Они одговорише: “Познајемо.” Потом упита: “Да ли је здрав?” Они одговорише: “Жив и здрав.”
5. А Товија рече: “Он је мој отац.”
6. И скочи к њему Рагуило и пољуби га и заплака.
7. И благослови га и рече: “Ти си син честитог и доброг човека.” Али, чувши да је Товит изгубио вид, растужи се и заплака;
8. плакала је и Една, жена његова, и Сара, кћи његова. Примише их радосно
9. и заклаше овна, и припремише обилну трпезу. Товија тада рече Рафаилу: “Брате Азарија, говори о ономе о чему си причао на путу; и нека се договори све то!”
10. И он рече Рагуилу, и Рагуил рече Товији: “Једи, пиј и весели се, јер је твоје право да узмеш моју кћер. Али прво да ти кажем истину:
11. давао сам своју кћер седморици мужева, и када су ишли к њој, те су ноћи умирали. Али за сада буди весео!” И рече Товија: “Ја овде више нећу јести док се не договориш и обавежеш са мном.” Рагуило рече: “Узми је сада по своме праву; ти си јој брат, и она теби. Милосрдни Бог да вас подари најбољим!”
12. И дозва Сару, кћер своју, и узевши је за руку, даде је Товији за жену и рече: “Ево, по закону Мојсијеву, узми је и води к оцу твојему.” И благослови их.
13. И дозва Едну, жену своју, и узевши свитак, написа уговор и запечати га.
14. И почеше јести.
15. И дозва Рагуил Едну, жену своју, и рече јој: “Спреми, сестро, другу собу и уведи је.”
16. И уради она како јој је рекао, и уведе је ту, а она заплака, и рече јој речи утехе кћерци својој и рече јој:
17. “Смири се кћери; Господ неба и земље даће теби радости уместо плача твога. Смири се, кћери моја!”
Поглавље: 6 | Поглавље: 8
