Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
ТовитПоглавље 6. 1. И престаде она плакати.
2. А путници увече стигоше до реке Тигра и остадоше ту да преноће.
3. Младић пође да се умије, али се из реке појави риба и хтеде да прогута младића.
4. Тада му Анђел рече: “Ухвати ту рибу.” И младић ухвати рибу и избаци је на земљу.
5. И рече му Анђео: “Расеци рибу, узми јој срце, јетру и жуч, и склони их на сигурно.”
6. Младић тако и уради, како му је Анђео рекао; рибу испекоше и поједоше, и пођоше даље и дођоше у Екбатан.
7. И рече младић Анђелу: “Брате Азарија, чему јетра и срце и жуч из рибе?”
8. Он одговори: “Ако некога мучи демон или зли дух, срцем и јетром можеш излечити тог мушкарца или жену, и болест неће више да их мучи;
9. а са жучи помажи човека, који има бело у очима, и он ће оздравити.”
10. Када се приближаваше Раги,
11. Анђео рече младићу: “Брате, данас ћемо преноћити код Рагуила, твога рођака, који има кћер, по имену Сара.
12. Ја ћу да говорим са њима, да би је дали теби за жену, јер је теби намењено наследство њено, јер си ти једини од рода њеног; а девица је прелепа и паметна.
13. Зато послушај мене; ја ћу да говорим са њеним оцем, и када се вратимо из Раге, да прославимо брак. Ја познајем Рагуила: по закону Мојсијеву не може да је да другоме а да не буде осуђен на смрт, јер наследство припада теби пре него икоме другоме.”
14. Тада младић рече Анђелу: “Брате Азарија, чуо сам, да су ту девицу давали седморици мужева, али сви они погибоше у младиним одајама;
15. а ја сам јединац у оца и бојим се, да ћу, ако пођем к њој, да умрем као и ови пре мене; јер је демон у љубави са њом, који никога не повреди, сем оних који јој приђу. И зато се ја бојим, да ако умрем, не одведем оца свога и матер своју у гроб због туге за мном; а другог сина који би их сахранио, они немају.”
16. Анђео му рече: “Зар си заборавио речи, које ти је заповедио отац твој, да узмеш жену из рода твога? Послушај ме, брате: њој следује да буде твоја жена, а од демона се небој; јер ће је ове ноћи дати теби за жену.
17. Тада, када ућеш у младине одаје, узми кадионицу, стави у њу срце и јетру рибе и запали;
18. и демон ће осетити мирис и отићи, да се не врати више никада. Када јој приђеш, устаните обоје, позовите милосрдног Бога, и Он ће вас спасти и помиловати вас. Не бој се; јер је она предодређена теби одувек, и ти ћеш је спасти, и она ће поћи са тобом, и ја знам, да ћете имати деце.” Послушавши то, Товија се заљуби у њу, и душа његова се залепи за њу. И одоше они у Екбатан.
Поглавље: 5 | Поглавље: 7
