Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
ТовитПоглавље 4. 1. У тај дан се сети Товит сребра, које је дао на чување Гаваилу у Раги Мидијској,
2. и рече сам себи: “Молио сам да умрем; зашто не позовем сина свога Товију, и кажем му за то, пре него умрем?”
3. И дозвавши га, рече: “Сине мој! Када ја умрем, сахрани ме и не заборави матер своју; Поштуј је у све дане живота твога, угађај јој и немој је растуживати.
4. Запамти, сине мој, да је она много пропатила за тебе још док се ти ниси ни родио. Када она умре, сахрани је поред мене у истом гробу.
5. У све дане спомени, сине мој, Господа Бога нашег и не пожели да грешиш и чиниш преступе заповести Његових. У све дане живота твога буди праведан и не ходи путевима безакоња,
6. јер, ако будеш поступао по истини, имаћеш успеха у делима твојим, као и сви који поступјау по правди.
7. Дели милостињу од поседа свога, и да не жали око твоје, када будеш давао милостињу. Не окрећи лица свога ни од кога, да се о тебе не би окренуло лице Божје.
8. Када будеш имао више, подај из тога више милиостиње, а када у тебе буде мало, не плаши се да даш према томе колико мало имаш;
9. тако ћеш сакупљати себи богатство за дане када ти буде потребно,
10. јер милостиња избавља од смрти и држи те подаље од таме.
11. Милостиња је најбољи дар од свих, ко је дели пред Свевишњим.
12. Пази се, сине мој, сваког вида распусности. Узми себи жену из племена отаца твојих, и не жени се са женом страном, која није из племена оца твога, јер смо ми синови пророка. Сети се отаца наших – Ноја, Авраама, Исака, и Јакова. Сети се, сине мој, да су сви они узимали жене између браће своје, и били благословени децом својом, која наследише земљу.
13. Тако, сине мој, љуби браћу своју и не узноси се срцем пред браћом својом, и пред синовима и кћерима народа твога, тиме што од њих нећеш узети жену себи, зато што је у гордости – погибао и велики неред, а у лењости – оскудица и распад: лењост је мајка глади.
14. Плата најамника, који буде радио код тебе, да не преноћи код тебе, и подај је одједном: и теби ће бити плаћено, ако будеш служио Бога. Буди опрезан, сине мој, у свему што радиш, и буди благоразуман у свим поступцима својим.
15. Што не волиш ти сам, то не ради ни другима. Не опијај се вином, и пијанство да не ходи са тобом на путевима твојим.
16. Подај гладнима од хлеба твога и голима од одеће твоје; од свега, у чему имаш вишка, подај милостињу, и да не жали око твоје, када будеш давао милостињу.
17. Стављај хлеб твој на гробове праведних, али не дај грешнима.
18. У сваког благоразумног тражи савете, и не одбацуј сваки користан савет.
19. Благосиљај Господа Бога непрестано и моли Му се, да би путеви твоји били прави и сва дела и намере твоје биле благоуспешне, јер ниједан народ није овлаштен да чини успехе, него сам Господ даје све благо, а кога хоће, унизује по вољи Својој. Запамти тако, сине мој, заповести моје, и да не избледе оне из срца твојега!
20. Тако ћу да откријем теби, да сам дао десет таланта сребра на чување Гаваилу, сину Гавријеву, у Раги Мидијској.
21. Не бој се, сине мој, што смо постали сиромашни: имаш много, ако се бојиш Господа и држиш се подаље од свакога греха, радећи угодно пред Њиме.”
Поглавље: 3 | Поглавље: 5
