Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
ТовитПоглавље 12. 1. И дозва Товит сина својега Товију и рече му: “Спреми, сине мој, плату човеку који је ишао са тобом; и треба му додатно дати.”
2. Он одговори: “Оче мој, нећу бити на губитку, ако му дам половину од свега што сам донео;
3. зато што ме он довео назад к теби здравог и жену моју излечио и сребро моје донео и тебе такође излечио.”
4. Старац рече: “Тако му и следује.”
5. И дозва Анђела рече му: “Узми половину од свега, што сте донели, и иди с миром.”
6. Када их одвоји насамо, Анђео им рече: “Благосиљајте Бога, прослављајте Га, признајте величину Његову и исповедајте пред свима живима, због оног што је Он урадио за вас. Добра дела – благосиљајте Бога, узвишујте име Његово, и причајте о делима Божјим; и не будите лењи да Га прослављате.
7. Тајну цареву је добро чувати, о делима Божјим је добро причати. Радите добро, и зло вас неће достизати.
8. Добро дело – молитва са постом и милостињом и праведношћу. Боље је мало са праведношћу, него много са неправдом; боље давати милостињу, него скупљати злато,
9. јер милостиња од смрти избавља и може очистити сваки грех. Творење милостиње и праведна дела су дуговечна.
10. Грешници су непријатељи живота свога.
11. Нећу узети од вас ништа; јер сам већ рекао: ‘Тајну цареву је добро чувати, о делима Божјим добро је причати.’
12. Када се молисте ти и снаја твоја Сара, ја узносах помен молитве ваше пред Светога, и када си сахрањивао мртве, ја сам такође био са тобом.
13. И када ти није било тешко устати и оставити јело своје, како би сахранио мртвога, твоје добро дело није било скривено од мене, него сам ја био с тобом.
14. И сада ме Бог послао да излечим тебе и снају твоју Сару.
15. Ја сам Рафаило, један од седам светих Анђела, који узноси молитве светих и излазим пред славу Светога.”
16. Тада обоје падоше ничице на земљу, јер се јако уплашише.
17. Но он им рече: “Не бојте се, мир са вама. Благосиљајте Бога вавек.
18. Јер не дођох ја по вољи својој, него по вољи Бога нашега; зато и благосиљајте Њега вавек.
19. Све ове дане ја сам био са вама, али нисам ни јео ни пио, - тако се то вама само чинило.
20. Прослављајте дакле Бога, зато што се ја узносим к Њему који ме посла, и напишите све у књигу шта се десило.”
21. И устадоше они и више га не видеше.
22. И почеше причати о великим чудесима и делима Божјим, и како им се јавио Анђео Господњи.
Поглавље: 11 | Поглавље: 13
