Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
ТовитПоглавље 11. 1. И рече Рафаило Товији: “Ти знаш, брате, у каквом стању си оставио оца својега;
2. хајдемо напред, пре жене твоје, да припремимо кућу;
3. и узми у руку ону рибљу жуч.” И пођоше они; а за њима трчаше и пас.
4. Међутим Ана је седела и гледала низ пут за својим сином,
5. и примети како он иде, и рече оцу његовом: “Ево, иде син твој и онај човек са којим је отишао.”
6. Рафаило рече: “Знам Товија, да ће отац твој да отвори очи;
7. тада ти помажи његове очи са жучи, и он осетивши јед, протрљаће их, и белило ће спасти, и он ће те видети.”
8. Ана потрча ка сину својему да га дочека и рече му: “Видела сам те, дете моје, - сада могу и умрети.” И обоје заплакаше.
9. А Товит пође ка вратима и спотакну се, али га син његов придржа,
10. и попрска му очи са жучи и рече: “Развесели се оче мој!”
11. Очи га заболеше и он их отра,
12. и скиде се белило са углова очију његових. Видевши сина својега, паде му у наручје
13. и заплака и рече: “Благословен си Ти, Боже, и благословено је име Твоје вавек, и благословени су сви Анђели Твоји!
14. Зато што си Ти показао и помиловао мене. Ево, ја видим Товију, сина мога.” - И уђе син његов радосно и исприча оцу својему о чудним стварима која му се десише у Мидији.
15. И изађе Товит напоље к вратима ка Ниневији, радујући се и благосиљајући Бога.
16. И Товит исповеди пред њим, како га је Бог помиловао. Када је Товит пришао Сари, снаји својој, благослови је и рече: “Добро дошла кћери моја! Благословен је Бог, који те посла нама, и благословен је отац твој и мати твоја!” И обрадоваше се сва браћа његова у Ниневији.
17. И дођоше Ахиахар и Насвас, из племена њиховог,
18. и веселише се и празноваше женидбу Товијину седам дана.
Поглавље: 10 | Поглавље: 12
