Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
1. ЈездринаПоглавље 8. 1. После тих догађаја, за царевања Артаксеркса, цара Персијског, дође Јездра, син Азарија, Зехрија, Хелкија, Салима,
2. Садука, Ахитова, Амарије, Озије, Мемерофа, Зареја, Сауја, Вока, Ависаја, Финејеса, Елеазара, Аарона првосвештеника.
3. Тај Јездра дође из Вавилона као књижевник, осведочен у законима Мојсија, датим од Господа Бога Израиљева,
4. и указа њему цар почасти, јер он задоби код њега милост у свим тражењима својим.
5. А дођоше са њим у Јерусалим неки од синова Израиља, од свештеника и левита, свештенопевача и вратара и служитеља у храму,
6. у седмој години царевања Артаксеркса, у пети месец те седме године царевања; јер они, изашавши из Вавилона за новог месеца првог месеца, дођоше у Јерусалим, по даном им од Господа успешности у путу, за новог месеца петог месеца.
7. Јездра имаше велику бригу, и ништа не пропушташе од закона Господњег и заповести, и шћаше да научи сав Израиљ заповестима и судовима.
8. Донесе и писмену наредбу, дату од цара Артаксеркса Јездри свештенику и читачу закона Господњег, о следећем:
9. Цар Артаксеркс Јездри свештенику и читачу закона господњег – поздрави.
10. Расудивши човекољубиво, ја наредих, да они који добровољно желе из народа Јудејског и од свештеника и левита, који се налазе у нашем царству, пођу заједно са тобом у Јерусалим.
11. И тако, ко жели, нека се спреми и иде, како просудих ја са свим себи блиским саветницима;
12. нека провере, да ли се ради у Јудеји и Јерусалиму сагласно са законом Господњим,
13. и однесите у Јерусалим дарове Господу Израиља, које обећах ја и моји најближи, и свако злато и сребро, које нађете у земљи Вавилонској за Господа у Јерусалиму, заједо са даровима од народа за храм Господа Бога њиховог, који се налази у Јерусалиму;
14. злато и сребро – за волове, овнове и јагањце и остало што иде са њима,
15. како би принели жртву Господу на жртвенику Господа Бога њиховог у Јерусалиму.
16. И све, што замислиш ти са браћом твојом урадити са тим златом и сребром, уради по вољи Бога твојега.
17. И свете сасуде Господње, дате теби за употребу у храму Бога твојега у Јерусалиму, постави пред Господом, Богом твојим.
18. И остало, што је потребно теби у храму Бога твојега, узми из царске ризнице.
19. И ево ја, цар Артаксеркс, наредих чуварима ризнице у Сирији и Феницији, да и они све, што буде потребно Јездри, свештенику и читачу закона Свевишњег Бога, подају њему, до сто таланата сребра,
20. такође и пшенице до сто кора и вина до сто мера.
21. И све друго по закону Божјем брижљиво да приносите Свевишњем Богу, како не би пао гнев на царство цара и синова његових.
22. И још вам говоримо, да над свим свештеницима и левитима, и свештенопевачима и вратарима, и служитељима храма и на писцима овог храма неће бити никаквог пореза или друге обавезе, и да нико нема право да одређује било шта за њих.
23. А ти, Јездра, по мудрости Божјој, постави начелнике и судије, како би они судили по свој Сирији и Феницији свој, онима који познају закон Бога твојега, а који не знају ти подучи:
24. и све те, који буду преступали закон Бога твојега, или царски, нака буду примерено кажњени, смрћу или телесним казнама, новчано или прогонством.
25. Тада рече учени Јездра: Благословен да је једини Господ Бог отаца мојих, који направи срце цара да прославља дом Његов у Јерусалиму
26. и који постави мене испред цара и свештеника и свим ближњим и велможама његовим.
27. И ја се охрабрих од помоћи Господа Бога мојега и сакупих људе Израиљске, како би пошли самном.
28. И ево начелника по племенима њиховим и по старешинству, који пођоше самном из Вавилона за царевања цара Артаксеркса:
29. Од синова Финеса – Гирсон; од синова Јефамара – Гамалило; од синова Давида – Латус, син Сехенија;
30. од синова Фороса – Захарија, и са њим записасмо сто педесет људи;
31. од синова Фафмоава – Елиаонија, син Зареја, и са њим двеста људи;
32. од синова Зафоја – Сехенија, син Језила, и на њим триста људи; од синова Адина – Овиф, син Јонафа, и са њим двеста педесет људи;
33. од синова Илама –Јесија, син Гофолија, и са њим седамдесет људи;
34. од синова Сафатије – Зараија, син Михајла, и са њим седамседет људи;
35. од синова Јоава Авадија, син Језила, и са њим двеста двадесет људи;
36. од синова Ваније Асаломова, сина Јосафије, и са њим сто шездесет људи;
37. од синова Вавија – Захарија, син Виваја, и са њим двадесет осам људи;
38. од синова Астафа – Јоан, син Акатана, и са њим сто десет људи;
39. од синова Адоникама – последњи, и ево имена њихових: Елифал, син Јеуила, и Самеј, и са њиме седамдесет људи;
40. од синова Вагоја – Уфија, син Исталкура, и са њим седамдесет људи.
41. И ја их окупих код реке, коај се зове Феран, и ми проведосмо тамо три дана, и ја их посматрах.
42. И не нашавши тамо никога од свештеника и левита,
43. ја послах ка Елеазару и Идуилу, и Масману, и Алнафану, и Мамеју, и Самеју, и Јоривону, Натану, Енатану, Захарији и Мосоламу, вођама и ученим,
44. и рекох им, да пођу ка Додеју, начелнику у месту Касифи,
45. наредивши им да кажу Додеју и браћи његовој који се налазише у том месту Касифи, да нам пошаљу свештенике за дом Господа Бога нашег.
46. И они доведоше ка нама моћном руком Господа Бога нашега људе знане од синова Мола, сина Левија, сина Израиљева, Асевивеја и синове његове и браћу његову, којих беше осамдесет људи;
47. и Асевију и Ануја и Осеја брата од синова Ханунеја, и синове њихове двадесет људи;
48. и за служитеље храма, које даде Давид и начелници да служе левитима, двеста двадесет служитеља, са свим именима на списку.
49. И објавих ја тамо пост пред Господом Богом нашим,
50. како бих измолио од Бога да нам благослови пут наш и сапутнике наше и децу нашу и стоку,
51. јер се ја стидех да тражим од цара пешака и коњаника и водича да нас бране од противника наших;
52. јер рекосмо цару, да ће сила Господа нашег бити са имајућим Његовим у сваком добром подухвату.
53. И тако, ми се поново помолисмо Господу Богу нашему за све то и добисмо од Њега велику милост.
54. И одвојих ја од вођа породица и свештеника дванаест људи, Есеревију и Самију, и са њима од браће њихове десет људи.
55. И дадосмо њима сребро и злато и свештене сасуде дома Господа нашег, које даде као дар цар и саветници његови, и велможе и сви Израиљци.
56. И давши, предадосмо им сребра шесто педесет таланата и сасуда сребрних сто таланата, и злата сто таланата, сасуда златних двадесет и сасуда мједних од одличне мједи, блистајућих као злато, дванаест.
57. И рекосмо им: И ви сте свети Господу, и сасуди су сви свети, исто тако и злато и сребро, дато по обећању Господу, Богу отаца наших.
58. Пазите и носите их, док не предате старијим свештеницима и левитима и родоначелницима Израиљским у Јерусалиму, у ризницу сасуда дома Бога нашег.
59. И свештеници и левити, донесавши сребро и злато и сасуде за Јерусалим, унесоше их у храм Господа.
60. И, изашавши од реке Феран у дванаести дан првог месеца, уђосмо у Јерусалим под моћном руком Господа над нама, и Он избављаше нас од почетка нашег пута од сваког непријатеља, и ми дођосмо у Јерусалим.
61. И ту, када прођоше три дана, четвртог дана предасмо донешено сребро и злато у дом Господа нашег Мармофу, сину Урије, свештенику.
62. И беше са њим Елеазар, син Финеса; такође беху са њим Јосавдос, син Исуса, и Моеф, син Савана, левити; и предасмо све бројем и тежином; и све би тада записано.
63. Тада повратници из прогонства принесоше жртве Богу Израиља, дванаест волова за све Израиљце, деведесет шест овнова, седамдесет два јагањца, дванаест јарића за спасење: све то – за жртву Господу, -
64. и предадоше царске повеље царским управитељима и начелницима Келе-Сирије и Фениције, и они поштиваше народ и храм Господа.
65. И када се то заврши, дођоше код мене начелници и рекоше:
66. Не одвоји се народ Израиљски и начелници и свештеници и левити од других народа земље и од нечистоће њихове, од народа Хананских, Хетејских, и Ферезејских и Евусејских, и Моавитских и Египатских и Идумејских;
67. јер ступише у супружништво са кћерима њиховим, како они, тако и синови њихови, и помешаше семе свето са другим народима земље, и вође њихове и велможе направише их учесницима у том безакоњу од самог почетка.
68. Чим чух о томе, раздерах на себи одећу и свештено одело, и чупах косу на глави и браду, и седох забринут и ојађен.
69. И док сам ја туговао због тог безакоња, окупише се око мене сви, који беху покренути речјом Господа Бога Израиљева, и ја седех растужен до вечерњих жртви.
70. Тада, уставши са места мојега, у раздераној одећи и раздераном свештеном оделу падох на колена и, пруживши руке ка Господу, рекох:
71. Господе! Стидим се и збуњен сам пред лицем Твојим,
72. јер греси наши се подигоше изнад глава наших, и безумље наше узнесе се до неба;
73. још од времена отаца наших до овога дана ми се налазисмо у великом греху;
74. и за грехе наше и отаца наших ми са браћом нашом и царевима нашим и свештеницима нашим предани бијасмо царевима страним под мач, у прогонство и на разграбљење са срамом до овога дана.
75. Али сада нам је указана милост велика од Тебе, Господе Боже, јер Ти постави наш корен и име на место светиње Твоје,
76. и запали нам светиљку у дому Господа, Бога нашег, даде нам храну у време поробљења нашега! И, док се ми налазисмо у ропству, нисмо били остављени од Господа, Бога нашег;
77. него нас Он постави у милост царева Персијских, како би нам они дали храну
78. и прославили храм Господа нашег, и како би подигнут био опустошени Сион, и нама дато било утрђење у Јудеји и Јерусалиму.
79. И сада шта да кажемо ми, Господе, имајући све ово? Ми преступисмо заповсти Твоје, које Ти даде руком рабова Твојих, пророка, говорећи:
80. Земља, у коју улазите, како бисте је наследили, оскрнављена је гадошћу других народа земље, и они је напунише нечистоћама својим.
81. И зато не дајте кћери ваших за синове њихове, и њихове кћери не узимајте за синове ваше,
82. и не тражите мира са њима никада, како бисте јачали и окусили блага све земље и оставили је у наслеђе деци вашој вавек.
83. И све, што нам се десило, бива због злих дела наших и због великих греха наших. Ти, Господе, олакша грехе наше
84. и даде нам овакав корен; али се ми поново окренусмо ка преступљењу закона Твојега мешањем са нечистоћом народа земље.
85. Ниси ли Ти гневан на нас толико, да нас погубиш и не оставиш ни корена, ни семена, ни имена нашег?
86. Ти си истинити, Господе, Боже Израиља! Јер ми остадосмо са кореном до овога дана.
87. Али ево нас сада пред Тобом у безакоњу нашем; и у њему не морамо стојати пред Тобом.
88. И када се Јездра молише и исповедаше и плакаше, павши на земљу пред храмом, дође ка њему из Јерусалима веома много народа: мушкараца, жена и деце; и би велики плач у народу.
89. И јави се, Јехонија, син Јоила, од синова Израиља, и рече: Јездра! Ми сагрешисмо пред Господом, ми узесмо жене из других племена од народа земље; и ево сада овде сав Израиљ:
90. Да дамо заклетву пред Господом о томе, да ћемо одбацити све жене наше из других пелемена са децом њиховом, како пресудите ти и сви, који се повинавају закону Господа.
91. Устани, заврши то! Јер је то твоје дело, и ми ћемо са тобом у сили да га урадимо.
92. И уставши, Јездра закле старије од свештеника и левита свега Израиља да поступе тако по свему, и они се заклеше.
Поглавље: 7 | Поглавље: 9
