Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
1. ЈездринаПоглавље 6. 1. У другој години царевања Дарија Агеј и Захарија, син Адов, пророци, пророковаше Јудејцима, који беху у Јудеји и Јерусалиму, у име Господа Бога Израиљева.
2. Тада устадоше Зоровавељ, син Салафије, и Исус, син Јоседека, и почеше градити дом Господа у Јерусалиму, у присуству пророка Господњих, који им помагаше.
3. У то време јавише им се Сисинија, управник Сирије и Фениције, и Сафравузан са сарадницима својим и рекоше им:
4. Са чијом дозволом градите ви овај дом и овај кров, и све друго завршавате? И ко су градитељи, који то завршавају?
5. Али старешине Јудејске добише милост од Господа, на основу прогонства,
6. и не би им забрањено да граде, док не буде обавештен о томе Дарије. И добијен би одговор.
7. Ево садржаја писма, које Сисинија написа које посла ка Дарију: Сисинија, управник Сирије и Фениције, и Сафравузан са осталим, начелницима у Сирији и Феницији, цару Дарију – поздрави.
8. Да обавестимо господина нашег и цара, да ми, дошавши у област Јудејску и ушавши у град Јерусалим, нађосмо у граду Јерусалиму повратнике из прогонства старешине Јудејске,
9. који граде нови велики дом Господу од тесаног камења, полажући у зидине и дрва;
10. и сав рад се проводи са ревношћу, и градња успешно иде у рукама њиховим и завршава се велелепно и брижљиво.
11. Тада ми упитасмо те старешине, говорећи: Са чијом дозволом градите ви тај дом и радите тај посао?
12. И тако их упитасмо ми, како бисмо обавестили тебе и писали теби о начелницима њиховим, и тражисмо ми од њих списак имена предводника њихових.
13. Они нам рекоше у одговор: Ми смо раби Господњи, који сазда небо и земљу.
14. И дом за пре много година би саграђен од цара Израиљског, великог и силног, и би завршен.
15. Али пошто очеви наши гресима својим изазваше гнев небеског Господа Израиљева, Он их предаде у руке Навуходоносора, цара Вавилонског, цара Халдеја.
16. Они разрушише дом тај, спалише, а народ одведоше и прогонство у Вавилон.
17. Али, прве године царевања Кира над земљом Вавилонском, цар Кир написа да се сагради дом тај.
18. И свештени сасуди, златни и сребрни, које Навуходоносор однесе из храма Јерусалимског и постави у своме храму, цар Кир опет узе из храма Вавилонског и преда их кнезу Саманасару Зоровавељу.
19. И рече му да однесе све сасуде и постави у Јерусалимском храму и сагради храм Господа на његовом месту.
20. Тада Саманасар дошавши положи темељ дома Господа у Јерусалиму, и од тог времена даље он је у изградњи али још није завршен.
21. И тако, царе, ако је потребно, нека претраже царске књиге архиве Кира,
22. и ако се покаже, да се градња дома Господњег у Јерусалиму изводи по вољи цара Кира, и угодно то буде господину, цару нашем, нека нам се то да на знање.
23. Тада цар Дарије нареди претрагу у архивама, које се налазаше у Вавилону, и нађено у Екбатану, у граду, који се налази у Мидијској области, на једном месту у запису, где је записано:
24. У првој години царевања Кира, цар Кир нареди да се сагради дом Господа у Јерусалиму, где се приносе жртве на огњу који се не гаси.
25. Висина храма је шездесет лаката, ширина шездесет лаката, са три просторије од тесаног камена и са једном од новог природног дрвета, а трошкови да се плате из дома цара Кира,
26. и свештени сасуди дома Господњег, златни и сребрни, које Навуходоносор однесе из дома Јерусалимског и пренесе у Вавилон, да се врате у Јерусалим, и да се поставе тамо, где су се налазили.
27. Наређено је такође Сисинији, управнику Сирије и Фениције, и Сафравузану са осталима и постављеним у Сирији и Феницији начелницима, како би се они држали по страни од тог места и пустили раба Господа Зоровавеља, кнеза Јудејског, и старешине Јудејске да граде тај дом Господа на његовом месту.
28. Ја наредих да се градња заврши и надгледа, и да се Јудејцима повратницима из прогонства укаже помоћ у завршавању и окончању дома Досподњег
29. и да се из пореза од Келе-Сирије и Фениције део дадне за те људе, на жртву Господу, кнезу Зоровавељу, у теладима, овновима и јагањцима.
30. Исто тако, да се стално сваке године безусловно даје пшеница, со, вино и масло, како кажу свештеници који се налазе у Јерусалиму, колико је потребно сваки дан;
31. како би се приносиле Свевишњему Богу жртве за цара и за децу његову и молили се за живот њихов.
32. Потом је објавио, да ако неко преступи или наруши нешто од написаног, да се узме дрво из његовог обитавалишта, и да се он обеси на њему, а имање његово да постане царско.
33. Тако и Господ, Чије име се призива тамо, да погуби сваког цара и народ, који пружи руку своју, који би ометао или урадио било какво зло том дому Господа у Јерусалиму.
34. Ја, цар Дарије, одлучих, да се све овако уради.
Поглавље: 5 | Поглавље: 7
