Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
1. ЈездринаПоглавље 5. 1. После свега беху изабрани да иду начелници племена по коленима њиховим, и жене њихове и синови њихови, и кћери њихове, и робови њихови, и рабини њихови са стоком њиховом.
2. Дарије посла са њима тисућу коњаника, да их они уведу у Јерусалим у миру, са музиком, са тимпанима и трубама.
3. И сва се браћа веселише, и цар дозволи им да одмах иду.
4. И ево имена људи, који одоше по племенству и у коленима по старешинству њиховом:
5. свештеници, синови Финеса, синови Аарона, Исус, син Јоседека, сина Сарејева, и Јоаким, син Зоровавеља, сина Салафилија из дома Давидова, из рода Финеса, колена Јудиног,
6. који говораше пред Даријем, царем Персијским, мудре речи у другој години царевања његова, у месецу Нисану, месецу првом.
7. Тако Јудејци, изашавши из ропства и преселења, јер их пресели у Вавилон Навуходоносор, цар Вавилонски,
8. и који се вратише у Јерусалим и околна места Јудеје, сваки у свој град, - изашавши са Зоровавељем и Исусом, Немијом, Заријем, Рисејем, Енинејем, Мардохијем, Велсаром, Асфарасом, Релијем, Ројмом, Ванијем, начелницима њиховим.
9. Број народа са начелницима њиховим: синова Фороса две тисуће сто седамдесет два; синова Сафата четристо седамдесет два;
10. синова Ареса седамсто педесет шест;
11. синова Фаф-Моава са синовима Исуса и Јоава две тисуће осамсто двадесет;
12. синова Илама тисућа двесто педесет четири; синова Зафуна девеста седамдесет пет; синова Хорве седамсто пет; синова Ванија шесто четрдесет осам;
13. синова Виваја шесто тридесет три; синова Арге тисућу тристо двадесет два;
14. синова Адоникама шесто тридесет седам; синова Вагоја две тисуће шесто шест; синова Адина честристо педесет четири;
15. синова Атира од Езакије девесто два; синова Килана и Азинана шездесет седам; синова Азара четристо тридесет два;
16. синова Аница сто један; синова Арома тридесет два; синова Васаја триста двадесет три; синова Арсифурифа сто два;
17. синове Ветируса три тисуће пет; синова Вефломонских сто двадесет три;
18. од Нетофаса педесет пет; од Анафофа сто педесет осам; од Вефасмона четрдесет два;
19. од Кариафира двадесет пет; од Кафира и Вирога седамсто четрдесет три;
20. Хадијасејевих и Амидејевих четристо двадесет два; од Кирама и Гависа шесто двадесет један;
21. од Макалона сто двадесет два; од Ветолија педесет два; синова Нафиса сто педесет шест;
22. синова Каламолала и Онуса седамсто двадесет пет; синова Јереха двеста четрдесет пет;
23. синова Санаса три тисуће триста један.
24. Свештеника, синова Једа, сина Исусова, са синовима Санасива, девеста седамдесет два; синова Емируфа тисућа педесет два;
25. синова Фасура тисућа четрдесет седам; синова Харама тисућа седамдесет.
26. Левита, синова Исуса и Кадмила и Вана и Садија, седамдесет четири.
27. Свештенопевача, синова Асафа, сто четрдесет.
28. Вратара, синова Салума, синова Атара, синова Толмана, синова Дакува, синова Атита, синова Товиса, свих заједно сто тридесет девет.
29. Служитеља у храму, синова Исава, синова Асифа, синова Таваофа, синова Кираса, синова Суда, синова Фалеја, синова Лавана, синова Аграва,
30. синова Акуда, синова Ута, синова Китава, синова Акава, синова Сиваја, синова Анана, синова Кафуа, синова Гедура,
31. синова Јаира, синова Десана, синова Ноева, синова Хасева, синова Казира, синова Озије, синова Финоја, синова Асара, синова Васфаја, синова Асана, синова Манија, синова Нафиса, синова Акуфа, синова Ахива, синова Асува, синова Фаракема, синова Васалема,
32. синова Меда, синова Куфа, синова Хареа, синова Вархуја, синова Серара, синова Фомоја, синова Насија, синова Атефа.
33. Синова робова Соломонових, синова Асапфиофа, синова Фарира, синова Јеила, синова Лозона, синова Јесдаила, синова Сафије,
34. синова Агије, синова Фахарефа, синова Савије, синова Сарофија, синова Масеја, синова Гаса, синова Адуса, синова Сува, синова Афера, синова Вародиса, синова Сафага, синова Алома.
35. Свих служитеља у храму и синова робова Соломонових триста седамдесет два.
36. Они изађоше из Фермелефа и Фелерса: начелници њихови су Харафалан и Алар.
37. Али ови не могоше доказати очинство своје и родослов, да су они од Израиља: синови Далана, синови Венанови, синови Некодана, шест стотина педесет два.
38. И од свештеника беху исправни свештенослужитељи, али се не нађоше на списку: синови Овдије, синови Аквоса, синови Јадије, који узе за жену Авгију, од кћери Верзелија, и назва се њеним именом.
39. И пошто родословски запис после претраге није нађен у списку, они беху отпуштени из свештенства.
40. И рече им Немија Атфарија, да не учествују у светињама, док се не појави првосвештеник, обучен у Урим и Тумим.
41. Сви Израиљци од дванаест година навише, осим робова и робиња, беше четрдесет две тисуће триста шездесет; робова и робиња седам тисућа триста четрдесет седам; певача и псалмопевача двеста четрдесет пет.
42. Камила четристо тридесет пет, коња седам тисућа тридесет шест, мазги двеста четрдесет пет, стоке под јармом пет тисућа петсто двадесет пет.
43. Неки од вођа породица, када дођоше у храм Бога у Јерусалиму, дадоше обећање да ће подигнути дом на месту његовом по сили својој
44. и дати у ризницу храма и за изградњу тисућу мина злата и пет тисућа мина сребра и сто свештеничких одела.
45. И населише се свештеници и левити и неки од народа у Јерусалиму и области око њега, а свештенопевачи и вратари и сав Израиљ у насеља своја.
46. Када настаде седми месец, а синови Израиља беху већ сваки у кући својој, окупише се сви заједно на отворено место код првих врата према истоку.
47. И устаде Исус, син Јоседека, и браћа његова свештеници, и Зоровавељ, син Салафије, и браћа његова, и поставише жртвеник Богу Израиља,
48. како би принели на њему паљенице, како је и написано у књизи Мојсија, човека Божјег.
49. И дођоше ка њима и од других народа, који беху у тој земљи, и поставише жртвеник у свом месту, јер беху у непријатељству са њима, и јачи од њих, који живеше у тој земљи; и они приносише жртве када треба и паљенице Господу, јутарње и вечерње.
50. И прославише празник сеница, како је прописано законом, приносећи свакодневне жртве, како и припада,
51. а затим и стална приношења и жртве суботама и младинама и свим светим празницима.
52. И сви они, који дадоше завет Богу, од новомесечја седмога месеца почеше приносити жртве Богу, иако храм не беше још саграђен.
53. И даваше сребро каменоресцима и тесарима и храну и пиће, и колица Сидонијцима и Тријанима, како би они довозили са Ливана кедрово дрвеће, и достављали их тесарима у Јопијском пристаништу, по указу, датом њима од Кира, цара Персијског.
54. И друге године у другом месецу, по доласку ка храму Божјем у Јерусалиму, Зоровавељ, син Салафије, и Исус, син Јоседека, и браћа њихова и свештеници, левити и сви, који се вратише у Јерусалим из прогонства,
55. положише темеље храму Божјем на нови месец, другог месеца, друге године по доласку њиховом у Јудеју и Јерусалим
56. и поставише левите старије од двадесет година да раде Господу: и подиже се Исус и синови његови и браћа, и Кадмил брат и синови Имадавуна и синови Јода, сина Илијадудова, са синовима и браћом, све левити, једнодушно и са истом побудом да раде на дому Господњем. И саградише градитељи храм Господњи.
57. И стадоше свештеници у одећи са музичким инструментима и трубама и левити, синови Асафа, са цимбалима, узхвалише Господа и прослављаше га по уставу Давида, цара Израиљског,
58. и хвалише га у песмама, прослављајући Господа, јер је благост Његова и слава вавек над свим Израиљем.
59. И сав народ трубише и призиваше гласно, послављајући Господа због успостављања дома Господњег.
60. А старешине свештеника и левита и вође породица, који су видели пријашњи храм, дођоше сада ка саграђеном плачући и гласним ридањем,
61. а многи са трубама и радосним и гласним клицањима,
62. тако да народ није могао чути трубе од јачине народних вапаја; јер је сабор јако трубио, тако да се то далеко чуло.
63. И чувши непријатељи колена Јудиног и Венијаминовог дођоше да сазнају, шта значе ти звуци труба.
64. И сазнаше, да повратници из ропства градише храм Господу Богу Израиљеву.
65. И дошавши ка Зоровавељу и Исусу и ка родоначелницима, говораше им: Градићемо и ми заједно са вама;
66. јер и ми попут вас слушамо Господа вашег и приносимо Њему жртве од дана Асвакафаса, цара Асирског, који нас пресели овамо.
67. Тада им рекоше Зоровавељ и Исус и вође племена Израиљских: Нећемо са вама градити дом Господу Богу нашему:
68. ми ћемо сами саградити њега Господу Богу Израиља, сагласно томе, како је рекао нама Кир, цар Персијски.
69. Тада народи те земље, нападаше на становнике Јудеје и опседаше их, ометајући градњу
70. и, подмукло одвлачивши народ и производивши смутњу, ометаше завршење градње за живота цара Кира и спречаваше градњу две године по царевању Дарија.
Поглавље: 4 | Поглавље: 6
