Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
1. ЈездринаПоглавље 3. 1. И припреми цар Дарије велико славље својим поданицима и домаћим велможама Мидије и Персије,
2. и свим сатрапима и војсковођама, и начелницима потчињених њему од Индије до Етиопије у сто двадесет и седам сатрапа.
3. И једоше и пише и, заситивши се, разиђоше се; цар Дарије оде у спаваоницу своју и заспа, а онда се пробуди.
4. Међутим, три младића телохранитеља, који чуваше цара, рекоше један другом:
5. Нека сваки од нас каже једну реч о томе, шта је од свега силније? И чија реч се покаже најразумнија другима, да дадне цар Дарије њему велике дарове и велику награду.
6. И биће тај одевен у порфиру и пиће из златних сасуда, и спаваће у злату, и возити се на колима са коњима и златним уздама, носити на глави повез од танког платна и огрлицу на врату,
7. и седеће он други до Дарија због мудрости своје, и називаће се рођаком Даријевим.
8. И тод часа, написавши сваки своју реч, запечатише и положише под узглавље цара Дарија и рекоше:
9. Када цар устане, даће њему тај запис, и за кога призна цар и троје велможа Персијских, да је реч његова најмудрија, томе ће се дати преимућство, како је и написано.
10. Један написа: Силније од свега је вино.
11. Други написа: Најсилнији је цар.
12. Трећи написа: Најсилније су жене, а над свим одржава победу истина.
13. И ето, када цар устаде, дадоше му тај запис, и он прочита.
14. И, пославши, призва све велможе Персије и Мидије, и сатрапе и војсковође, и начелнике области и саветнике,
15. и седе у палату за саветовање, и прочитан беше пред њима запис.
16. И рече: Доведите те младиће, нека они објасне речи своје. И беху дозвани и дођоше.
17. И рече им: Објасните нам написано. И поче први да говори о сили вина, и говораше овако:
18. О људи! Како је силно вино! Оно уводи у помрачење ум свих људи, који га пију;
19. оно прави ум цара и сиротих, роба и слободног, бедног и богатог, једним умом;
20. и сваки ум преобраћује у весеље и радост, тако што човек не мисли ни о каквој несрећи нити дуговању,
21. и сва срца начини оно богатим, тако што нико не мисли ни о цару, ни о сатрапу, и сваког поставља оно да говори о својим талантима.
22. И када се опију, не сећају се љубазности према друговима и браћи и скоро ваде мачеве,
23. а када се отрезне од вина, не сећају се, шта су радили.
24. О људи! Није ли силније од свега вино, када тера на ове поступке? И рекавши то, заћута.
Поглавље: 2 | Поглавље: 4
