Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
1. ЈездринаПоглавље 2. 1. Прве године царевања Кира Персијског, за испуњење речи Господа из уста Јеремије,
2. Господ ускомеша дух Кира, цара Персијског, и он објави по свем царству својему речима и писано:
3. Овако говори Кир, цар Персијски: Господ Израиља, Господ Свевишњи постави мене царем васељене
4. и нареди ми да направим дом њему у Јерусалиму, који је у Јудеји.
5. И да, који су од вас, из народа Његовог, да буде Господ његов са њим, и нека он оде у Јерусалим, који је у Јудеји, да гради дом Господа Израиљева: Он јесте Господ, који живи у Јерусалиму.
6. Затим, колико их живи у местима, становници тог места нека им помогну златом и сребром,
7. даровима у коњима и стоком и другим заветним приносима храму Господа у Јерусалиму.
8. И подигоше се старешине племена колена Јудина и Венијаминова и свештеници и левити и сви, чији дух ускомеша Господ да иду и саграде дом Господу у Јерусалиму;
9. а који живеше у суседству са њима у свему им помагаше: сребром и златом, и коњима и стоком и многим заветним приносима многих, чији дух ускомешан би.
10. И цар Кир донесе свете сасуде Господа, које Навуходоносор однесе из Јерусалима и постави у својему храму.
11. Донесе их Кир, цар Персијски, и предаде Мифридату, својему чувару блага,
12. а преко њега они беху предани Саманасару, кнезу Јудеје.
13. Бројем их је било: чаша златних тисућа, чаша сребрних тисућа, сребрних кадионица двадесет девет, здела златних тридесет, сребрних две тисуће четристо десет, и других сасуда тисућа.
14. Свих сасуда златних и сребрних донешених је пет тисућа четри стотине шездесет девет.
15. И предати су они Саманасару и враћени заједно са њим из ропства Вавилонског у Јерусалим.
16. У време царевања Артаксеркса, цара Персијског, Вилем и Мифридат, и Тавелиј и Рафим, и Велтефим и Самелиј писац и други, договоривши се међу собом, који живеше у Самарији и другим местима, написаше му следеће писмо:
17. “Цару Артаксерксу, господину, рабови твоји Рафим, описивач догађаја, и Самелиј писац, и остали из савета, и судије, који се налазе у Келе-Сирији и Феницији.
18. Да буде сада дато на знање господину цару, да дођоше од вас ка нама Јудејци, одоше у Јерусалим, у тај отпаднички и покварени град, поправљају тргове његове, обнављају зидине и полажу темеље храма.
19. И тако, ако тај град буде обновљен и зидине његове завршене, они не само да неће плаћати порезе, него ће и устати против царева.
20. И пошто је већ започета градња храма, ми нађосмо да то није за занемаривање,
21. и обавештавамо господина цара, ако нађе за потребно да погледа у књиге отаца својих.
22. Наћи ће записе о томе у сведочанствима књига, и сазнаће да је тај град био одметнички и правио пометњу међу царевима и градовима,
23. а Јудејци – одметници, одувек градише у њему препреке, због којег разлога и би опустошен тај град.
24. И тако, сада обавештавамо тебе, господина цара, да ако се поправи тај град и успоставе зидине његове, неће више бити пролаза у Келе-Сирију и Феницију.”
25. Тада цар написа одговор Рафиму, описивачу догађаја, и Велетефиму и Самелију писцу и другима, који се договорише међу собом, а живеше у Самарији и Сирији и Феницији, следеће:
26. “Прочитао сам писмо које сте послали мени и наредио истрагу; и нађено је да тај град од давнина устаје против царева,
27. и људи његови подизаше у њему метеже и ратове, и беху цареви у Јерусалиму силни и моћни, владаше и убираше данак и из Келе-Сирије и Фениције.
28. И тако, сада сам ја наредио и запретио тим људима да не граде свој град, и гледаћу да се ништа више не ради
29. како не би имали даљег успеха у злонамерним подухватима и обеспокојавали цареве.”
30. По читању писма од цара Артаксеркса, Рафим и Самелиј писац и који се сагласише са њима одоше у Јерусалим са коњицом и народном војском
31. и почеше растеривати градитеље. И заустави се градња Јерусалимског храма до друге године царевања Дарија, цара Персијског.
Поглавље: 1 | Поглавље: 3
