Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
1. ЈездринаПоглавље 1. 1. И сврши Јосија у Јерусалиму пасху Господу својему, и закла пасхално јагње четрдесетог дана првог месеца,
2. постави свештенике по редовима и облачењу у храму Господњем.
3. И рече левитима, свештенослужитељима Израиљевим: осветите себе Господу за постављење светог ковчега Господњег у храму, који сагради цар Соломон, син Давидов.
4. Неће бити потребно вама да га носите на раменима; служите сада Господу Богу вашему, и брините се о народу Његовом Израиљу, и поставите се по родовима и коленима вашим, по упуствима Давида, цара Израиљева, и по лепоти Соломона, сина његовог,
5. и станите у светилиште, по родовима левитским и разредима вашим пред браћом вашом, синовима Израиља,
6. закољите по закону пасхално јагње и припремите жртве за браћу вашу и свршите пасху по заповедима Господњим, датим Мојсију.
7. И даде Јосија као дар народу који се налазише тамо тридесет тисућа јагањаца и јарића и три тисуће телади; то је по обећању дато од царских стада народу и свештеницима и левитима.
8. И даде Хелкија и Захарија и Јеило, старешине у храму, свештеницима на пасху две тисуће шест стотина оваца и три стотине волова.
9. И Јехонија и Самеј и Натанило, брат његов, и Асавија и Охило, и Јорам, тисућуначелници, дадоше левитима на пасху пет тисућа оваца и седамсто волова.
10. И када се то завршило, свештеници и левити стадоше по преимућству родова и поколења, државши бесквасне хлебове пред народом,
11. како би принели жртву Господу како је и написано у књигама Мојсијевим. И то је било ујутру.
12. И испекоше пасхално јагње на ватри, као што и треба, а жртве скуваше у посудама од мједа и котловима са угодним мирисом, и однесоше свом народу.
13. А после тога припремише за себе и за свештенике, браћу своју, синове Аарона.
14. Јер свештеници приносише сало до касно увече, а потом левити приготовише за себе и за свештенике, браћу своју, синове Аарона.
15. Свештенопевачи, синови Асафови, налазише се на местима својим, како успостави Давид, и Асаф и Захарија и Единус, који беху од цара.
16. И вратари на свим вратима не требаше оставити своја места, јер и за њих припремише браћа њихова, левити.
17. И сврши се у тај дан све, што је било потребно за жртвоприносе Господу у свршавању пасхе,
18. и приношењу паљенице на жртвенику Господњем, по упуствима цара Јосије.
19. И свршише синови Израиљеви, који у то време беху тамо, пасху и празник бесквасних хлебова у седам дана.
20. И не сврши се таква пасха у Израиљу од времена Самуила пророка.
21. И ни један од свих царева Израиљских не сврши такву пасху, какву сврши Јосија, и свештеници и левити, и Јудејци и сви Израиљани, који се налазише у то време и живеше у Јерусалиму.
22. У осамнаестој години царевања Јосије сврши се та пасха.
23. И беху прави путеви и од срца дела Јосије пред Господом, испуњена честитошћу.
24. Оно што се збило у време његове владавине описано је у прошлости у летописима, о сагрешењима и бесчашћу против Господа, већим него у свих народа и царстава, и чиме су они свесно осрамотили Њега, и зашто речи Господње устадоше против Израиља.
25. И после свих тих дела Јосије, десило се да фараон, цар Египатски, крене да ратује у Каркамису код Еуфрата, и Јосија крену насупрот њему.
26. Цар Египатски посла ка њему поруку: Шта ми имамо један са другим, царе Јудејски?
27. Нисам ја против тебе послан од Господа Бога; рат мој је на Еуфрату, и сада је Господ са мном и Господ побуђује мене; одступи и не противи се Господу.
28. Али не врати се Јосија на своја кола, и реши да ратује са њим, не услишивши речи Јеремије, пророка из уста Господа.
29. И ступи са њим у борбу на пољу Мегидо. И дођоше командујући ка цару Јосији.
30. И рече цар слугама својим: Однесите ме са поља борбеног, јер сам веома изнемогао. И слуге га истог часа изнесоше са борбене линије.
31. И попе се он на друга кола своја и, вративши се у Јерусалим умре и би погребен у гробницу отаца својих.
32. И плакаше за Јосијом сва Јудеја, плакаше за Јосијом и пророк Јеремија, и начелници са женама оплакиваше њега до данас. И то је предано заувек свом роду Израиљеву.
33. То је написано у летопису царева јудејских, и то што уради Јосија, и слава његова и његово разумевање закона Господњег; пријашња дела његова и сада споменута описана су у књизи царева Израиљских и Јудејских.
34. И узе народ Јехонију, сина Јосије, и постави га за цара уместо Јосије оца његовог, када му је било двадесет три године.
35. И цареваше он у Јудеји и Јерусалиму три месеца, и свргну га цар Египатски, како не би царевао он у Јерусалиму.
36. И одреди да народ плати сто таланта сребра и један талант злата.
37. И постави цар Египатски Јоакима, брата његовог, за цара Јудеје и Јерусалима.
38. И затвори он велможе, а Заракина, брата његовог, одведе из Египта.
39. Било је Јоакиму двадесет пет година, када он зацареваше над Јудејом и Јерусалимом, и радио је он зла пред Господом.
40. Против њега крену Навуходоносор, цар Вавилонски, и свеза га мједним ланцима и одведе у Вавилон.
41. И узевши неке од освећених сасуда Господа, Навуходоносор их пренесе и постави у своме храму у Вавилону.
42. Казивања о њему, о његовој разврати и нечастивости записана су у књигу летописа царских.
43. И зацари се уместо њега Јоаким, син његов; имаде он осамнаест година, када постаде цар.
44. Цареваше у Јерусалиму три месеца и десет дана, и уради он зло пред Господом.
45. И после годину дана Навуходоносор дође и одведе њега у Вавилон заједно са освећеним сасудима Господа.
46. И постави за цара Јудеје и Јерусалима Седекију, који имаше двадесет и једну годину. Цареваше он једанаест година.
47. И чинише он зла пред Господом, не услишивши речи, казане од пророка Јеремије од уста Господњих.
48. И би обавезан од цара Навуходоносора клетвом у име Господа, он наруши клетву, побеже и отврднувши врат свој и срце своје, преступи законе Господа Бога Израиљева.
49. Тако и начелници народа и свештеници поступаше веома нечастиво, горе од свих нечистоћа свих народа, и оскрнавише освећени у Јерусалиму храм Господњи.
50. Бог отаца њихових посла гласнике Своје да их призову на обраћање, како би их поштедео Он и станиште Своје;
51. али се они смејаше гласницима Његовим: тог истог дана, у који Господ говораше, они исмејаше пророке Његове,
52. а Он, разгневивши се на народ Свој због бесчашћа, заповеди да устану против њих цареви Халдејски.
53. Они побише младиће њихове мачем око светог храма њиховог и не поштедеше ни младиће, ни девице, ни старе, ни младе, него сви беху предани у руке њихове.
54. И сви освећени сасуди Господњи, велики и мали, и сасуди ковчега Господњег и царска блага узеше они и однесоше у Вавилон.
55. И спалише дом Господњи и порушише зидове Јерусалима и куле његове спалише огњем,
56. и све лепоте његове претворише у рушевине; преживеле од мача одведоше у Вавилон.
57. И они беху робови њихови и синовима њиховим до владавине Персијанаца, за испуњење речи Господњих из уста Јеремије:
58. док земља не отпразнује суботе своје, у све време запуштења својега, док се не напуни седамдесет година, она ће онда опет суботовати..
Поглавље: 2
