Свето писмо Стари завет
Књига о судијамаПоглавље 16. 1. Потом отиде Самсон у Газу, и ондје видје једну жену курву, и уђе к њој.
2. И људима у Гази би казано: дође Самсон овамо.И опколише и вребаше га цијелу ноћ на вратима градским; и стајаху у потаји цијелу ноћ говорећи: док сване, убићемо га.
3. Али Самсон спавав до поноћи уста у поноћи, и шчепа врата градска с оба довратка и ишчупа их с пријеворницом заједно, и метну их на рамена и однесе на врх горе која је према Хеврону.
4. Послије тога замилова дјевојку на потоку Сорику, којој бјеше име Далида.
5. И дођоше к њој кнезови Филистејски и рекоше јој: превари га и искушај гдје му стоји велика снага и како бисмо му досадили да га свежемо и свладамо; а ми ћемо ти дати сваки по тисућу и сто сребрника.
6. И Далида рече Самсону: хајде кажи ми гдје стоји твоја велика снага и чим би се могао свезати и свладати.
7. А Самсон јој рече: да ме свежу у седам гужава сировијех неосушенијех, онда бих изгубио снагу и био као и други човјек.
8. И донесоше јој кнезови Филистејски седам гужава сировијех, још неосушенијех, и она га свеза њима.
9. А код ње бијаше заседа у соби; и она му рече: ето Филистеја на те, Самсоне! А он покида гужве, као што се кида конац од кудеље кад осјети ватру; и не дозна се за снагу његову.
10. Потом рече Далида Самсону: гле, преварио си ме, и слагао си ми; него хајде кажи ми чим би се могао свезати.
11. А он јој рече: да ме добро свежу новим ужима којима није ништа рађено, тада бих изгубио снагу и био бих као други човјек.
12. И Далида узе нова ужа, и свеза га њима, пак му рече: ето Филистеји на те Самсоне! А засједа бијаше у соби. А он раскиде с руку ужа као конац.
13. Тада рече Далида Самсону: једнако ме вараш и лажеш ми; кажи ми чим би се могао свезати? А он јој рече: да седам прамена косе на глави мојој привијеш на вратило.
14. И она заглавивши вратило коцем, рече: ево Филистеја на те, Самсоне! А он се пробуди од сна, и истрже колац и основу и вратило.
15. Опет му она рече: како можеш говорити: љубим те, кад срце твоје није код мене? Већ си ме три пута преварио не хотећи ми казати гдје ти је велика снага.
16. И она му досађиваше својим ријечима сваки дан и наваљиваше на њ, и душа му пренеможе да умре,
17. Те јој отвори цијело срце своје, и рече јој: бритва није никад прешла преко главе моје, јер сам назиреј Божји од утробе матере своје; да се обријем, оставила би ме снага моја и ослабио бих, и био бих као сваки човјек.
18. А Далида видјећи да јој је отворио цијело срце своје, посла и позва кнезове Филистејске поручивши им: ходите сада, јер ми је отворио цијело срце своје.Тада дођоше кнезови Филистејски к њој и донесоше новце у рукама својим.
19. А она га успава на крилу својем, и дозва човјека те му обрија седам прамена косе с главе, и она га прва свлада кад га остави снага његова.
20. И она рече: ето Филистеја на те, Самсоне! А он пробудив се од сна рече: изаћи ћу као и прије и отећу се. Јер не знадијаше да је Господ отступио од њега.
21. Тада га ухватише Филистеји, и ископаше му очи, и одведоше га у Газу и оковаше га у двоје вериге мједене; и мељаше у тамници.
22. А коса на глави његовој поче расти као што је била кад га обријаше.
23. И кнезови Филистејски скупише се да принесу велику жртву Дагону богу својему, и да се провеселе, па рекоше: предаде нам бог наш у руке наше Самсона непријатеља нашега.
24. Такођер и народ видјевши га хваљаше бога својега говорећи: предаде нам бог наш у руке наше непријатеља нашега и затирача земље наше и који поби толике између нас.
25. И кад се развесели срце њихово рекоше: зовите Самсона да нам игра. И дозваше Самсона из тамнице да им игра, и намјестише га међу два ступа.
26. Тада Самсон рече момку који га држаше за руку: пусти ме, да опипам ступове на којима стоји кућа, да се наслоним на њих.
27. А кућа бијаше пуна људи и жена и сви кнезови Филистејски бијаху ондје; и на крову бијаше око три тисуће људи и жена, који гледаху како Самсон игра.
28. Тада Самсон завапи ка Господу и рече: Господе, Господе! опомени ме се, молим те, и укријепи ме, молим те, само сада, о Боже! да се осветим једанпут Филистејима за оба ока своја.
29. И загрли Самсон два ступа средња, на којима стајаше кућа, и наслони се на њих, на један десном а на други лијевом руком својом.
30. Па онда рече Самсон: нека умрем с Филистејима. И належе јако, и паде кућа на кнезове и на сав народ који бјеше у њој; и би мртвијех које поби умирући више него онијех које поби за живота својега.
31. Послије дођоше браћа његова и сав дом оца његова, и узеше га, и вративши се погребоше га између Сараје и Естола у гробу Маноја оца његова. А он би судија Израиљу двадесет година.
Поглавље: 15 | Поглавље: 17
