Свето писмо Стари завет
Књига о судијамаПоглавље 13. 1. А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Филистејима за четрдесет година.
2. А бијаше један човјек од Сараје од племена синова Дановијех, по имену Маноје, и жена му бјеше нероткиња, и не рађаше.
3. Тој жени јави се анђео Господњи и рече јој: гле, ти си сад нероткиња, и нијеси рађала; али ћеш затрудњети и родићеш сина.
4. Него сада чувај се да не пијеш вина ни силовита пића, и да не једеш ништа нечисто.
5. Јер гле, затрудњећеш, и родићеш сина, и бритва да не пријеђе по његовој глави, јер ће дијете бити назиреј Божји од утробе материне, и он ће почети избављати Израиља из руку Филистејских.
6. И жена дође и рече мужу својему говорећи: човјек Божји дође к мени, и лице му бијаше као лице анђела Божијега, врло страшно; али га не запитах одакле је, нити ми он каза својега имена.
7. Него ми рече: гле, ти ћеш затрудњети, и родићеш сина; зато сада не пиј вина ни силовита пића и не једи ништа нечисто; јер ће дијете бити назиреј Божји од утробе материне па до смрти.
8. Тада се Маноје помоли Господу и рече: о Господе! нека опет дође к нама човјек Божји, којега си слао, да нас научи шта ћемо чинити са дјететом, кад се роди.
9. И услиши Господ глас Манојев; и дође опет анђео Господњи к жени кад сјеђаше у пољу; а Маноје муж њезин не бјеше код ње.
10. Тада жена брже отрча и јави мужу својему говорећи му: ево, јави ми се онај човјек, који ми је прије долазио.
11. А Маноје уставши пође са женом својом; и кад дође к човјеку, рече му: јеси ли ти онај човјек што је говорио овој жени? Он одговори: јесам.
12. А Маноје рече: кад буде што си казао, како ће бити правило за дијете и шта ће се чинити с њим?
13. А анђео Господњи рече Маноју: жена нека се чува од свега што сам јој казао.
14. Нека не једе ништа што долази с винове лозе, и вина ни силовита пића нека не пије, и ништа нечисто нека не једе. Што сам јој заповједио све нека држи.
15. Тада рече Маноје анђелу Господњему: ради бисмо те уставити да ти зготовимо јаре,
16. А анђео Господњи одговори Маноју: да ме и уставиш, нећу јести твојега јела; него ако хоћеш зготови жртву паљеницу, принеси је Господу. Јер Маноје није знао да је анђео Господњи.
17. Опет рече Маноје анђелу Господњему: како ти је име? да ти захвалимо кад се збуде што си рекао.
18. А анђео Господњи одговори му: што питаш за име моје? Чудно је.
19. Тада Маноје узе јаре и дар, и принесе Господу на стијени; а анђео учини чудо пред Манојем и женом његовом;
20. Јер кад се подиже пламен с олтара к небу, анђео Господњи подиже се у пламену с олтара; а Маноје и жена његова видећи то падоше ничице на земљу;
21. И анђео се Господњи не јави више Маноју ни жени његовој. Тада Маноје разумје да је анђео Господњи.
22. И рече Маноје жени својој: зацијело ћемо умријети, јер видјесмо Бога.
23. А жена му рече: кад би хтио Бог да нас убије, не би примио из наших руку жртве паљенице ни дара, нити би нам показао свега овога, нити би нам сад објавио таких ствари.
24. И тако та жена роди сина, и надје му име Самсон; и дијете одрасте, и Господ га благослови.
25. И дух Господњи поче ходити с њим по околу Данову, између Сараје и Естаола.
Поглавље: 12 | Поглавље: 14
