Свето писмо Нови заветСаборне Посланице Светог Апостола Јована Богослова:
Прва |
Друга |
Трећа
Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова1 2 3 4 5 Поглавље 3. (Зачало 71). 1. Видите колику нам је љубав дао Отац, да се деца Божија назовемо и будемо; зато нас свет не познаје, јер њега не позна.
2. Љубљени, сада смо деца Божија, и још се не откри шта ћемо бити; а знамо да када се открије, бићемо слични Њему, јер ћемо га видети као што јесте.
3. И сваки који ову наду има у њега, очишћава себе, као Он што је чист.
4. Сваки који чини грех и безакоње чини; а грех јесте безакоње.
5. И знате да се Он јави да грехе наше узме; и греха у њему нема.
6. Сваки који у њему пребива не греши; сваки који греши није га видео нити га је познао.
7. Дечице, нико да вас не вара: који твори правду праведан је, као што је Он праведан;
8. Онај који твори грех од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Ради тога се јави Син Божији да разори дела ђавоља.
9. Сваки који је рођен од Бога не чини грех, јер семе Његово остаје у њему, и не може грешити, јер је од Бога рођен.
10. По овоме се познају деца Божија и деца ђавоља: Сваки који не твори правду није од Бога, ни онај који не воли брата свог.
(Зачало 72). 11. Јер ово је порука, коју чусте од почетка, да љубимо једни друге.
12. Не као што Каин беше од нечастивога и закла брата свог. А због чега га закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна.
13. Не чудите се, браћо моја, ако вас свет мрзи.
14. Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти.
15. Сваки који мрзи брата свог јесте човекоубица; а знате да ниједан човекоубица нема вечни живот који остаје у њему.
16. По томе смо познали љубав што Он за нас живот свој положи; и ми смо дужни полагати живот за браћу.
17. А који има богатства овога света, и види брата својега у невољи, и затвори срце своје од њега, како онда љубав Божија борави у њему?
18. Дечице моја, не љубимо речју ни језиком, него делом и истином.
19. И по томе знамо да смо од истине, и успокојићемо пред њим срца своја:
20. јер ако нас осуђује срце, Бог је већи од срца нашег и зна све.
(Зачало 73). 21. Љубљени, ако нас срце наше не осуђује, смелост имамо пред Богом;
22. и што год иштемо, примамо од њега, јер заповести његове држимо и чинимо што је угодно њему.
23. А ово је заповест његова: да верујемо у име Сина његова Исуса Христа, и да љубимо једни друге као што нам је дао заповест.
24. И онај који држи заповести његове у њему пребива, и Он у њему. И по томе знамо да Он пребива у нама, по Духу којега нам је дао.
Поглавље: 2 | Поглавље: 4
