Свето писмо Стари завет
Књига Исуса НавинаПоглавље 9. 1. А кад то чуше сви цареви који бијаху с ову страну Јордана по брдима и по долинама и по свему бријегу великога мора дори до Ливана, Хетејин и Аморејин, Хананејин, Ферезејин, Јевејин и Јевусејин,
2. Скупише се сви да се сложно бију с Исусом и с Израиљем.
3. А који живљаху у Гаваону чувши шта учини Исус од Јерихона и од Гаја,
4. Учинише и они пријевару; јер отидоше и начинише се посланици, и узеше старе торбе на своје магарце и старе мјехове винске, подеране и искрпљене,
5. И обућу стару и искрпљену на ноге своје, и хаљине старе на се; и сав хљеб што понесоше на пут бјеше сух и пљеснив.
6. И отидоше к Исусу у око у Галгалу, и рекоше њему и људима Израиљцима: дођосмо из даљне земље; хајде ухватите вјеру с нама.
7. А људи Израиљци рекоше Јевејима: може бити да сједите усред нас, па како ћемо ухватити вјеру с вама?
8. Али они рекоше Исусу: ми смо слуге твоје. А Исус им рече: ко сте и откуда идете?
9. А они му рекоше: из земље врло даљне дођоше слуге твоје у име Господа Бога твојега; јер чусмо славу његову и све што је учинио у Мисиру,
10. И све што је учинио двојици царева Аморејских, који бијаху с ону страну Јордана, Сиону цару Есевонском и Огу цару Васанском који бијаше у Астароту.
11. И рекоше нам старјешине наше и сви становници наше земље говорећи: узмите брашњенице на пут, и идите им на сусрет и реците им: ми смо слуге ваше, хајде ухватите вјеру с нама.
12. Ово је хљеб наш: врућ смо понијели на пут од кућа својих кад смо пошли пред вас, а сад ето осушио се и упљеснивио.
13. А ово су мјехови вински: налисмо нове, и ето су се већ подерали; и хаљине наше и обућа наша оветша од даљнога пута.
14. И повјероваше људи по брашњеници, а не упиташе Господа шта ће рећи.
15. И Исус учини с њима мир, и зададе им вјеру да ће их оставити у животу; и заклеше им се кнезови од збора.
16. Али послије три дана кад ухватише вјеру с њима, чуше да су им сусједи и да живе усред њих.
17. Јер пођоше синови Израиљеви и дођоше у градове њихове трећи дан; а градови им бијаху: Гаваон и Кефира и Вирот и Киријат-Јарим.
18. И не побише их синови Израиљеви, јер им се кнезови од збора заклеше Господом Богом Израиљевијем. Али сав збор викаше на кнезове.
19. Тада сви кнезови рекоше свему збору: ми смо им се заклели Господом Богом Израиљевијем; зато сада не можемо дирати у њих.
20. Учинимо им то, и оставимо их у животу, да не дође гњев на нас ради заклетве којом им се заклесмо.
21. Још им рекоше кнезови: нека остану у животу, па нека сијеку дрва и носе воду свему збору како им књезови казаше.
22. Потом их дозва Исус и рече им говорећи: зашто нас преваристе и рекосте: врло смо далеко од вас, кад ето живите усред нас?
23. Зато сада да сте проклети и да сте довијека робови и да сијечете дрва и носите воду за дом Господа Бога мојега.
24. А они одговорише Исусу и рекоше: доиста је било јављено слугама твојим како је заповједио Господ Бог твој Мојсију слузи својему да вам да сву ову земљу и да истријеби све становнике ове земље испред вас; стога се врло побојасмо животу својему од вас и учинисмо тако.
25. А сада ето смо ти у руку; чини што мислиш да је добро и право да с нама учиниш.
26. И учини им тако и сачува их од руку синова Израиљевијех, те их не побише.
27. И одреди их Исус у тај дан да сијеку дрва и носе воду збору и за олтар Господњи до данашњега дана на мјесту које избере.
Поглавље: 8 | Поглавље: 10
