Свето писмо Стари завет
Књига Исуса НавинаПоглавље 2. 1. А Исус син Навин посла из Ситима потајно двије уходе рекавши им: идите, видите земљу и Јерихон. И они отидоше, и дођоше у кућу једној курви, којој име бјеше Рава, и починуше ондје.
2. Али би јављено цару Јерихонском и казано: ево, људи дођоше овамо ноћас између синова Израиљевих да уходе земљу.
3. И посла цар Јерихонски к Рави и поручи: изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе сву земљу.
4. Али жена узевши она два човјека сакри их; па рече: јест истина да су људи дошли к мени, али ја не знах одакле бијаху;
5. И кад се врата затвараху у сумрак, људи изидоше; не знам куда отидоше; идите брзо за њима; стигнућете их.
6. А она их бјеше извела на кров, и сакрила их под лан нетрвен, који бијаше разастрла по крову.
7. И људи пођоше за њима у потјеру пут Јордана до брода; и врата се затворише кад изиде потјера за њима.
8. Они пак још не бјеху поспали, а она дође к њима на кров,
9. И рече им: знам да вам је Господ дао ову земљу, јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви који живе у овој земљи.
10. Јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено Море кад изидосте из Мисира, и шта сте учинили од два цара Аморејска који бијаху преко Јордана, од Сиона и Ога, које побисте.
11. И кад то чусмо, растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха вашега; јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доље на земљи.
12. Него сада закуните ми се Господом да ћете учинити милост дому оца мојега као што ја вама учиних милост, и дајте ми знак истинит,
13. Да ћете сачувати живот мојему оцу и мојој матери и мојој браћи и мојим сестрама и свјема њиховијем, и да ћете избавити душе наше од смрти.
14. А људи јој одговорише: ми ћемо изгинути за вас, ако не издате ове наше ствари; и кад нам Господ да ову земљу, учинићемо ти милост и вјеру.
15. Тада их она спусти кроз прозор по конопцу; јер кућа њезина бјеше на зиду градском, и она на зиду наставаше.
16. И рече им: идите у гору да не наиђе на вас потјера, и ондје се кријте три дана докле се не врати потјера, па онда идите својим путем.
17. А људи јој рекоше: бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела;
18. Ево, кад дођемо у земљу, вежи ову врвцу од скерлета на прозор, кроз који си нас спустила, и скупи код себе у ту кућу оца својега и матер и браћу и сав дом оца својега.
19. И ко би год изашао из твоје куће, крв његова нека буде на његову главу, а ми да нијесмо криви; а ко год буде с тобом у кући, крв његова нека дође на наше главе, ако га се ко руком дотакне.
20. Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве, којом си нас заклела.
21. А она одговори: како рекосте тако нека буде. Тада их пусти, и отидоше; и она веза врвцу од скерлета на прозор.
22. А они отишавши дођоше у гору, и осташе ондје три дана докле се не врати потјера; јер их потјера тражаше по свијем путовима, али их не нађе.
23. И вратише се она два човјека, и сишавши с горе пребродише и дођоше к Исусу сину Навину, и приповједише му све што им се догодило.
24. И рекоше Исусу: заиста дао нам је Господ у руке сву ту земљу, и сви становници оне земље уплашили су се од нас.
Поглавље: 1 | Поглавље: 3
