Свето писмо Стари завет
Књига Исуса НавинаПоглавље 17. 1. И допаде дио племену Манасијину, а он бјеше првенац Јосифов; Махиру првенцу Манасијину оцу Галадову, јер бјеше човјек јунак, зато му допаде Галад и Васан;
2. Добише дио и остали синови Манасијини по породицама својим, синови Авијезерови, и синови Хелекови, и синови Азрилови, и синови Сихемови, и синови Еферови, и синови Семидини. То су синови Манасије сина Јосифова; људи по породицама својим.
3. А Салпад син Ефера сина Галада сина Махира сина Манасијина није имао синова него кћери; и ово су имена кћерима његовијем: Мала и Нуја, Егла, Мелха и Терса.
4. И оне дођоше пред Елеазара свештеника и пред Исуса сина Навина и пред кнезове, и рекоше: Господ је заповједио Мојсију да нам се даде нашљедство међу браћом нашом. И даде им Исус по заповијести Господњој нашљедство међу браћом оца њихова.
5. И допаде Манасији десет дијелова, осим земље Галадске и Васанске, које су с ону страну Јордана.
6. Јер кћери Манасијине добише нашљедство међу синовима његовијем, а земља Галадска допаде другим синовима Манасијиним.
7. А међа Манасијина бјеше од Асира к Михмети, која је према Сихему, потом иде та међа надесно к становницима Ен-Тафујским.
8. А Манасијина је земља Тафујска, али Тафуја на међи Манасијиној припада синовима Јефремовијем.
9. Одатле слази међа на поток Кану, с јужне стране тога потока; и градови су Јефремови међу градовима Манасијиним; а међа је Манасијина са сјеверне стране потока и излази на море.
10. С југа је Јефремово, а са сјевера Манасијино, а море им је међа; а с Асиром граниче на сјеверу а с Исахаром на истоку.
11. Јер је Манасијино у племену Исахарову и Асирову: Вет-Сан са селима својим, и Ивлеам са селима својим, и Дорани са селима својим, и Ен-Дорани са селима својим, и Танашани са селима својим, и Мегиђани са селима својим; та три краја.
12. Али синови Манасијини не могоше изагнати Хананеје из тијех градова, него Хананеји стадоше живјети у тој земљи.
13. Али кад ојачаше синови Израиљеви, ударише данак, на Хананеје, али их не изагнаше.
14. А синови Јосифови рекоше Исусу говорећи: зашто си нам дао у нашљедство један дио и једно уже, кад је нас множина и Господ нас је благословио довде?
15. А Исус им рече: кад вас је множина, идите у шуму, и ондје окрчите себи у земљи Ферезејској и Рафајској, ако вам је тијесна гора Јефремова.
16. А синови Јосифови рекоше: неће нам бити доста ова гора; а сви Хананеји који живе у долини имају гвоздена кола; и они који су у Вет-Сану и у селима његовијем и они који су у долини Језраелској.
17. А Исус рече дому Јосифову, Јефрему и Манасији, говорећи: велик си народ и силан си, нећеш имати једнога дијела.
18. Него гора нека буде твоја; ако је шума, исијеци је, пак ћеш имати међе њезине; јер ћеш изагнати Хананеје, ако и имају гвоздена кола, ако и јесу јаки.
Поглавље: 16 | Поглавље: 18
