Свето писмо Стари завет
Књига Исуса НавинаПоглавље 1. 1. А по смрти Мојсија, слуге Господњега, рече Господ Исусу сину Навину, слузи Мојсијеву, говорећи:
2. Мојсије, слуга мој, умрије; зато сада устани, пријеђи преко тога Јордана ти и сав тај народ у земљу коју ја дајем синовима Израиљевијем.
3. Свако мјесто на које ступите стопама својим дао сам вам, као што рекох Мојсију.
4. Од пустиње и од овога Ливана до ријеке велике, ријеке Ефрата, сва земља Хетејска до великога мора на западу биће међа ваша.
5. Нико се неће одржати пред тобом свега вијека твојега; с тобом ћу бити као што сам био с Мојсијем, нећу отступити од тебе нити ћу те оставити.
6. Буди слободан и храбар, јер ћеш ти предати томе народу у насљедство земљу за коју сам се заклео оцима њиховијем да ћу им је дати.
7. Само буди слободан и храбар да држиш и твориш све по закону који ти је заповједио Мојсије слуга мој, не одступај од њега ни надесно ни налијево, да би напредовао куда год пођеш.
8. Нека се не раставља од уста твојих књига овога закона, него размишљај о њему дан и ноћ, да држиш и твориш све како је у њему написано; јер ћеш тада бити срећан на путовима својим и тада ћеш напредовати.
9. Нијесам ли ти заповједио: Буди слободан и храбар! Не бој се и не плаши се, јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш.
10. Тада заповједи Исус управитељима народнијем говорећи:
11. Прођите кроз око и заповједите народу говорећи: Спремите себи брашњенице, јер ћете до три дана пријећи пријеко Јордана да уђете и узмете земљу коју вам Господ Бог ваш даје у нашљедство.
12. А племену Рувимову и Гадову и половини племена Манасијина рече Исус говорећи:
13. Опомените се шта вам је заповједио Мојсије, слуга Господњи, рекав: Господ Бог ваш смири вас и даде вам ову земљу.
14. Жене ваше, дјеца ваша и стока ваша нека остану у земљи коју вам даде Мојсије с ову страну Јордана; ви пак пријеђите под оружјем пред браћом својом, који сте год за војску, и помозите им,
15. Докле не смири Господ и браћу вашу као вас, и наслиједе и они земљу коју им даје Господ Бог ваш; па се онда вратите на нашљедство своје које вам је дао Мојсије, слуга Господњи, с ову страну Јордана, к истоку, и држите га.
16. А они одговорише Исусу говорећи: што си нам год заповједио чинићемо, и куда нас год пошљеш ићи ћемо.
17. Слушаћемо те како смо слушали Мојсија; само нека Господ Бог твој буде с тобом као што је био с Мојсијем.
18. Ко би се противио твојој заповијести и не би слушао ријечи твојих у свему што му заповједиш, нека се погуби; само буди слободан и храбар.
1. А Исус син Навин посла из Ситима потајно двије уходе рекавши им: идите, видите земљу и Јерихон. И они отидоше, и дођоше у кућу једној курви, којој име бјеше Рава, и починуше ондје.
2. Али би јављено цару Јерихонском и казано: ево, људи дођоше овамо ноћас између синова Израиљевих да уходе земљу.
3. И посла цар Јерихонски к Рави и поручи: изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе сву земљу.
4. Али жена узевши она два човјека сакри их; па рече: јест истина да су људи дошли к мени, али ја не знах одакле бијаху;
5. И кад се врата затвараху у сумрак, људи изидоше; не знам куда отидоше; идите брзо за њима; стигнућете их.
6. А она их бјеше извела на кров, и сакрила их под лан нетрвен, који бијаше разастрла по крову.
7. И људи пођоше за њима у потјеру пут Јордана до брода; и врата се затворише кад изиде потјера за њима.
8. Они пак још не бјеху поспали, а она дође к њима на кров,
9. И рече им: знам да вам је Господ дао ову земљу, јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви који живе у овој земљи.
10. Јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено Море кад изидосте из Мисира, и шта сте учинили од два цара Аморејска који бијаху преко Јордана, од Сиона и Ога, које побисте.
11. И кад то чусмо, растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха вашега; јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доље на земљи.
12. Него сада закуните ми се Господом да ћете учинити милост дому оца мојега као што ја вама учиних милост, и дајте ми знак истинит,
13. Да ћете сачувати живот мојему оцу и мојој матери и мојој браћи и мојим сестрама и свјема њиховијем, и да ћете избавити душе наше од смрти.
14. А људи јој одговорише: ми ћемо изгинути за вас, ако не издате ове наше ствари; и кад нам Господ да ову земљу, учинићемо ти милост и вјеру.
15. Тада их она спусти кроз прозор по конопцу; јер кућа њезина бјеше на зиду градском, и она на зиду наставаше.
16. И рече им: идите у гору да не наиђе на вас потјера, и ондје се кријте три дана докле се не врати потјера, па онда идите својим путем.
17. А људи јој рекоше: бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела;
18. Ево, кад дођемо у земљу, вежи ову врвцу од скерлета на прозор, кроз који си нас спустила, и скупи код себе у ту кућу оца својега и матер и браћу и сав дом оца својега.
19. И ко би год изашао из твоје куће, крв његова нека буде на његову главу, а ми да нијесмо криви; а ко год буде с тобом у кући, крв његова нека дође на наше главе, ако га се ко руком дотакне.
20. Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве, којом си нас заклела.
21. А она одговори: како рекосте тако нека буде. Тада их пусти, и отидоше; и она веза врвцу од скерлета на прозор.
22. А они отишавши дођоше у гору, и осташе ондје три дана докле се не врати потјера; јер их потјера тражаше по свијем путовима, али их не нађе.
23. И вратише се она два човјека, и сишавши с горе пребродише и дођоше к Исусу сину Навину, и приповједише му све што им се догодило.
24. И рекоше Исусу: заиста дао нам је Господ у руке сву ту земљу, и сви становници оне земље уплашили су се од нас.
Поглавље: 2
