Свето писмо Нови завет
Саборна Посланица Светог Апостола Јакова1 2 3 4 5 Поглавље 1. (Зачало 50). 1. Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена расејаних по свету.
2. Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења,
3. знајући да кушање ваше вере гради трпљење:
4. а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка.
5. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога који свима даје једноставно и без карања, и даће му се.
6. Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који сумња он је као морски вал што га ветар подиже и витла.
7. Јер такав човек нека не мисли да ће примити што од Господа.
8. Двоједушан човек непостојан је у свима путевима својим.
9. А понизни брат нека се хвали висином својом;
10. а богаташ својом понизношћу, јер ће проћи као цвет травни.
11. Јер огреја сунце са жегом, и осуши траву, и цвет њезин отпаде, и красота лица њена пропаде; тако ће и богаташ на путевима својима увенути.
12. Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота, који Господ обећа онима који га љубе.
13. Ниједан кад је кушан да не говори: „Бог ме куша;” јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога,
14. него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара.
15. Тада жеља затрудњевши рађа грех, а грех учињен рађа смрт.
16. Не варајте се, драга браћо моја.
17. Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца светлости, у којега нема изменљивости ни сенке промене.
18. Јер нас је драговољно родио речју истине, да будемо као првина од његових створења.
(Зачало 51). 19. Зато, драга браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор гневити се;
20. јер гнев човеков не твори правду Божију.
21. Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасити душе ваше.
22. Будите пак творци речи, а не само слушаоци, варајући сами себе.
23. Јер ако ко слуша реч а не твори, он је сличан човеку који гледа лице тела свог у огледалу;
24. јер се огледа, па отиде, и одмах заборави какав беше.
25. Али ко проникне у савршени закон слободе и остане у њему, и не постане забораван слушалац него творац дела, тај ће бити блажен у делању свом.
26. Ако ко од вас мисли да је побожан, а не зауздава језика свог, него вара срце своје, његова је побожност узалуд.
27. Побожност чиста и непорочна пред Богом и Оцем јесте ова: посећивати сироте и удовице у невољи њиховој, и чувати себе неопогањена од света.
Поглавље: 2
