Свето писмо Нови завет
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Поглавље 8. (Зачало 318). 1. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који седе с десне стране престола Величанства на небесима,
2. свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човек.
3. Јер се сваки првосвештеник поставља да приноси и даре и жртве; зато је потребно да и Овај има нешто да принесе.
4. Јер ако би био на земљи, не би ни био свештеник, будући да постоје свештеници који приносе даре по Закону.
5. Који служе праслици и сени небеских стварности, као што беше речено Мојсеју када је требало да начини скинију: „Гледај”, рече, „да начиниш све по обрасцу који ти је показан на гори.”
6. А сада Овај доби толико узвишеније служење колико је посредник бољега Завета, који је на бољим обећањима заснован.
7. Јер да је први завет био без мане, не би се тражило место за други.
(Зачало 319). 8. Јер корећи њих говори: „Ево иду дани”, говори Господ, „и учинићу са домом Израиљевим и са домом Јудиним Завет нови,
9. не онакав завет који учиних са оцима њиховим у дан кад их узех за руку да их изведем из земље Египатске; јер они не осташе у завету моме, и ја не марих за њих”, говори Господ.
10. „Јер ово је Завет који ћу заветовати дому Израиљеву после оних дана”, говори Господ: „Ставићу законе моје у мисли њихове и написаћу их на срцима њиховим, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
11. И нико неће учити ближњега свога, и нико брата свога, говорећи: 'Познај Господа;' јер ће ме сви познати, од малога до великога.
12. Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и нећу више спомињати грехе њихове и безакоња њихова.
13. А кад вели Завет нови, први је учинио застарелим; а оно што застарева и стари, близу је ишчезнућа.”
Поглавље: 7 | Поглавље: 9
