Свето писмо Нови завет
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Поглавље 5. (Зачало 311). 1. Јер сваки првосвештеник који се узима између људи, поставља се за људе на служење Богу, да приноси и дарове и жртве за грехе,
2. који може да саосећа са онима који су у незнању и заблуди; јер је и сам подложан слабостима,
3. и због тога је дужан, како за народ, тако и за самога себе да приноси жртве за грехе.
4. И нико сам себи не присваја ту част, него призван од Бога, као и Арон.
5. Тако и Христос не даде сам себи славу да буде првосвештеник, него Онај који му рече: „Син мој јеси ти, ја те данас родих.”
6. Као што и на другом месту вели: „Ти си Свештеник вавек по чину Мелхиседекову.
7. Он у дане земаљскога живота свог са силним вапајем и сузама принесе молитве и прозбе Ономе који је могао да га спасе од смрти, и би услишен због побожности своје.
8. Иако беше Син, преко страдања научи се послушности,
9. и показавши се савршен, постаде свима који су му послушни узрок спасења вечнога,
10. наречен од Бога Првосвештеник по чину Мелхиседекову.
(Зачало 312). 11. О томе бисмо имали говорити много, али тешко је објаснити, јер сте постали немарни за слушање.
12. Јер ви који би по годинама требало да сте учитељи, опет треба да се учите почетним основама речи божијих; и такви постадосте да вам треба млеко, а не јака храна.
13. Јер који год се храни млеком, неискусан је у знању праведности, јер је дете.
14. А јака храна је за савршене, чија су чула навиком извјежбана за разликовање и добра и зла.
Поглавље: 4 | Поглавље: 6
