Свето писмо Нови заветПосланице Светог Апостола Павла:
Римљанима |
Коринћанима Прва,
Коринћанима Друга |
Галатима |
Ефесцима
Филипљанима |
Колошанима |
Солуњанима Прва,
Солуњанима Друга
Тимотеју Прва,
Тимотеју Друга |
Титу |
Филимону |
Јеврејима
Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима1 2 3 4 5 Поглавље 2. (Зачало 264). 1. Јер и сами, браћо, знате да долазак наш к вама није био узалуд;
2. Него, пошто најпре страдасмо и понижавани бисмо у Филипима, као што знате, ми се осмелисмо у Богу нашем да вам казујемо јеванђеље Божије уз велику борбу.
3. Јер наша проповед није од заблуде, нити од нечистоте, ни у лукавству,
4. Већ као што нас је Бог проверио да смо способни да нам се повери јеванђеље, тако говоримо, а не као они који угађају људима, него Богу који испитује срца наша.
5. Јер, као што знате, никада не наступасмо ради ласкања, нити због похлепе: Бог је сведок;
6. Не тражећи славе од људи, ни од вас ни од других.
7. Могли смо вам бити на терету као Христови апостоли; међутим, бeјасмо благи међу вама као дојиља када негује своју децу.
8. Тако смо чезнули за вама, да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије него и душе наше, зато што нам бeјасте омиљели.
(Зачало 265). 9. Јер ви, браћо, памтите труд наш и напор; јер дан и ноћ радећи да не бисмо били на терету икоме од вас, проповедасмо вам јеванђеље Божије.
10. Ви и Бог сте сведоци како се свето и праведно и непорочно владасмо пред вама који верујете.
11. Као што знате како сваког појединог од вас, као отац децу своју,
12. преклињасмо вас и храбрисмо и сведочисмо, да се владате достојно Бога, који вас призива у своје Царство и славу.
13. Тога ради и ми непрестано захваљујемо Богу, што примивши реч Божију коју од нас чусте, прихватисте је не као реч човечију, него што заиста и јесте као реч Божију, која и дејствује у вама верујућима.
(Зачало 266). 14. Јер ви, браћо, постадосте слични Црквама Божијим које су у Јудеји у Христу Исусу, зато што и ви пропатисте од својих сународника исто што и они од Јудејаца,
15. који убише и Господа Исуса и своје пророке, и нас прогонише, и Богу не угађају, и противни су свима људима,
16. спречавајући нас да говоримо незнабошцима да би се спасли; и кроз то за свагда да наврше меру грехова својих, али их на крају сустиже гнев.
17. А ми, браћо, одвојивши се од вас за неко време, лицем а не срцем, још више с великом жељом настојасмо да видимо лице ваше.
18. Зато хтедосмо доћи к вама, бар ја Павле неколико пута, и спречи нас сатана.
19. Јер ко је наша нада или радост или венац хвале? Зар нисте то и ви пред Господом нашим Исусом Христом о његову доласку?
(Зачало 267). 20. Јер сте ви наша слава и радост.
Поглавље: 1 | Поглавље: 3
