Свето писмо Стари завет
Пета књига МојсијеваПоглавље 8. 1. Држите и творите све заповијести које вам ја заповиједам данас, да бисте живи били и умножили се, и да бисте ушли у земљу за коју се Господ заклео оцима вашим, и да бисте је наслиједили.
2. И опомињи се свега пута којим те је водио Господ Бог твој четрдесет година по пустињи, да би те намучио и искушао, да се зна шта ти је у срцу, хоћеш ли држати заповијести његове или нећеш.
3. И мучио те је, и глађу те морио; али те је опет хранио маном, за коју ти нијеси знао ни оци твоји, да би ти показао да човјек не живи о самом хљебу него о свему што излази из уста Господњих.
4. Одијело твоје не оветша на теби нити нога твоја отече за овијех четрдесет година;
5. Зато познај у срцу свом да те Господ Бог твој гаји као што човјек гаји своје дијете.
6. И држи заповијести Господа Бога својега ходећи путовима његовијем и бојећи се њега.
7. Јер Господ Бог твој увешће те сада у добру земљу, у земљу у којој има доста потока и извора и језера, што извиру по долинама и по брдима;
8. У земљу изобилну пшеницом и јечмом и виновом лозом и смоквама и шипцима, земљу изобилну маслином, од које бива уље, и медом;
9. У земљу, гдје нећеш сиротињски јести хљеба, гдје ти неће ништа недостајати; у земљу гдје је камење гвожђе и гдје ћеш из брда њезинијех сјећи мјед.
10. Јешћеш и бићеш сит, па благосиљај Господа Бога својега за добру земљу коју ти да.
11. И чувај се да не заборавиш Господа Бога својега бацивши у немар заповијести његове и законе његове и уредбе његове, које ти ја заповиједам данас.
12. И кад узједеш и наситиш се, и добре куће начиниш и у њима станеш живјети,
13. И кад се говеда твоја и овце твоје наплоде, и кад ти се намножи сребро и злато, и што год имаш кад ти се намножи,
14. Немој да се понесе срце твоје и заборавиш Господа Бога својега, који те је извео из земље Мисирске, из куће ропске;
15. Који те је водио преко оне пустиње велике и страшне гдје живе змије ватрене и скорпије, гдје је суша а нема воде; који ти је извео воду из тврдога камена;
16. Који те је хранио у пустињи маном, за коју не знаше оци твоји, да би те намучио и искушао те, и најпослије да би ти добро учинио.
17. Нити говори у срцу својем: моја снага, и сила моје руке добавила ми је ово благо.
18. Него се опомињи Господа Бога својега; јер ти он даје снагу да добављаш благо, да би потврдио завјет свој, за који се заклео оцима твојим, као што се види данас.
19. Ако ли заборавиш Господа Бога својега, и пођеш за другим боговима и њима станеш служити и клањати се, свједочим вам данас да ћете зацијело пропасти,
20. Пропашћете као народи које Господ потире испред вас, јер не послушасте гласа Господа Бога својега.
Поглавље: 7 | Поглавље: 9
