Свето писмо Стари завет
Пета књига МојсијеваПоглавље 23. 1. У сабор Господњи да не улази ни утучен ни ушкопљен.
2. У сабор Господњи да не улази копиле, ни десето кољено његово да не улази у сабор Господњи.
3. Ни Амонац ни Моавац да не улази у сабор Господњи, ни десето кољено њихово, да не улази у сабор Господњи довијека.
4. Зато што не изидоше пред вас с хљебом и водом на путу кад сте ишли из Мисира, и што најмише за новце на вас Валама сина Веорова из Феторе у Месопотамији да те прокуне,
5. Премда не хтје Господ Бог твој послушати Валама, него ти Господ Бог твој обрати проклетство у благослов јер те милова Господ Бог твој.
6. Не тражи мира њихова ни добра њихова нигда за свога вијека.
7. Немој се гадити на Идумејца, јер ти је брат; немој се гадити на Мисирца, јер си био дошљак у земљи његовој.
8. Синови који се роде од њих у трећем кољену нека долазе у сабор Господњи.
9. Кад отидеш на војску на непријатеље своје, тада се чувај од сваке зле ствари.
10. Ако се међу вама ко оскврни од чега што му се ноћу догоди, нека изиде иза окола и не улази у око.
11. А пред вече нека се опере водом, па кад сунце зађе нека уђе у око.
12. И имај мјесто иза окола гдје ћеш излазити напоље.
13. И имај лопатицу у оправи својој, па кад изидеш напоље, закопај њом, а кад пођеш натраг, загрни нечист своју.
14. Јер Господ Бог твој иде усред окола твојега да те избави и да ти преда непријатеље твоје; зато нека је око твој свијет, да не види у тебе никакве нечистоте, да се не би одвратио од тебе.
15. Немој издати слуге господару његову, који утече к теби од господара својега;
16. Него нека остане код тебе, усред тебе, у мјесту које избере у којем граду твом, гдје му буде драго; немој га цвијелити.
17. Да не буде курве између кћери Израиљевијех, ни аџувана између синова Израиљевих.
18. Не носи у дом Господа Бога својега ни по каком завјету плате курвине ни цијене од пса, јер је обоје гад пред Господом Богом твојим.
19. Не даји на добит брату својему ни новаца ни хране нити ишта што се даје на добит.
20. Странцу подај на добит, али брату својему немој давати на добит, да би те благословио Господ Бог твој у свему што се прихватиш руком својом у земљи у коју идеш да је наслиједиш.
21. Кад учиниш завјет Господу Богу својему, не оклијевај испунити га, јер ће га тражити од тебе Господ Бог твој, и биће на теби гријех.
22. Ако ли се не завјетујеш, неће бити на теби гријеха.
23. Што ти изиде из уста, оно држи и учини, као што завјетујеш Господу Богу својему драговољно, што изречеш устима својим.
24. Кад уђеш у виноград ближњега својега, можеш јести грожђа по вољи док се наситиш; али га не мећи у суд свој.
25. Кад уђеш у усјев ближњега својега, можеш тргати класје руком својом; али да не зажњеш српом у усјев ближњега својега.
Поглавље: 22 | Поглавље: 24
