Свето писмо Стари завет
Пета књига МојсијеваПоглавље 2. 1. Потом се вратисмо, и идосмо у пустињу к Црвеноме Мору, као што ми заповједи Господ, и обилазисмо гору Сир дуго времена.
2. И рече ми Господ:
3. Доста сте обилазили ту гору, обрните се на сјевер.
4. И заповједи народу и реци: сада ће те пријећи преко међе браће своје, синова Исавових, који живе у Сиру; и они ће вас се бојати, али се и ви добро чувајте.
5. Немојте заметати боја с њима, јер вам нећу дати земље њихове ни стопе, јер сам дао Исаву гору Сир у нашљедство.
6. Јела купујте од њих за новце, и једите; и воду купујте од њих за новце, и пијте.
7. Јер те је Господ Бог твој благословио у сваком послу руку твојих; и зна пут твој по овој великој пустињи, и ово четрдесет година бијаше с тобом Господ Бог твој, и ништа ти није недостајало.
8. И прођосмо браћу своју, синове Исавове, који живе у Сиру, пољем од Елата и од Гесион-Гавера; и оданде савивши ударисмо преко пустиње Моавске.
9. И Господ ми рече: немој пакостити Моавцима ни заметати боја с њима, јер ти нећу дати земље њихове у нашљедство; јер дадох синовима Лотовијем у нашљедство Ар.
10. (Пређе живљаху ондје Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими;
11. О њима се мислило да су дивови као и Енакими; али их Моавци зваху Емеји.
12. И Хореји живљаху пређе у Сиру, али их синови Исавови истјераше и истријебише испред себе и населише се на њихово мјесто, као што учини Израиљ у земљи својега нашљедства, које му даде Господ.)
13. А сада устаните и пријеђите преко потока Зареда. И пријеђосмо преко потока Зареда.
14. А времена за које идосмо од Кадис-Варније па докле пријеђосмо преко потока Зареда, бјеше тридесет и осам година, докле не изумрије у околу сав онај нараштај, људи за војску, као што им се бјеше заклео Господ.
15. Јер и рука Господња бијаше противу њих потирући их из окола докле не помријеше.
16. И кад сви ти људи за војску помријеше у народу,
17. Рече ми Господ говорећи:
18. Ти ћеш данас пријећи преко међе Моавске код Ара;
19. И доћи ћеш близу синова Амоновијех; немој им пакостити ни заметати боја с њима, јер ти нећу дати земље Амонске у нашљедство, јер је дадох синовима Летовим у нашљедство.
20. (И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пређе живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми.
21. Бијаху народ велик и јак и висок као Енакими; али их истријеби Господ испред њих, те они преузеше земљу њихову и населише се на њихово мјесто;
22. Као што учини синовима Исавовијем, који живљаху у Сиру, јер истријеби Хореје испред њих, и преузеше земљу њихову и осташе на њихову мјесту до данас.
23. И Авеје, који живљаху у Асироту па до Газе, истријебише Кафтореји, који изађоше од Кафтора, и населише се на њихово мјесто.)
24. Устаните, идите и пријеђите преко потока Арнона; гле, дао сам ти у руке Сиона Аморејина цара Есевонскога и земљу његову; почни узимати нашљедство и завојшти на њ.
25. Данас почињем задавати страх и трепет од тебе народима под цијелијем небом; који год чују за те, дрхтаће и препадаће се од тебе.
26. И послах посланике из пустиње Кедамота к Сиону цару Есевонском с мирнијем ријечима говорећи:
27. Да пријеђем преко твоје земље; управо ћу путем ићи, нећу свртати ни надесно ни налијево.
28. Храну да ми дајеш за новце да једем, и воду за новце да ми дајеш да пијем, само да прођем пјешице,
29. Као што ми учинише синови Исавови који живе у Сиру, и Моавци, који живе у Ару, докле не пријеђем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ Бог наш.
30. Али не хтје Сион цар Есевонски пустити да прођемо кроз његову земљу, јер Господ Бог твој учини те отврдну дух његов и срце његово поста упорно, да би га предао у твоје руке, као што се види данас.
31. И рече ми Господ: гледај, почех предавати теби Сиона и земљу његову; почни узимати земљу његову да је наслиједиш.
32. И изиде пред нас Сион и сав народ његов на бој у Јасу.
33. И даде нам га Господ Бог наш, и убисмо га са синовима његовијем и свијем народом његовијем.
34. И узесмо тада све градове његове, и побисмо људе по свијем тијем градовима, и жене и дјецу, не остависмо жива ниједнога.
35. Само стоку заплијенисмо за се и плијен што бјеше по градовима које узесмо.
36. Од Ароира који је на потоку Арнону, и од града који је у долини, па до Галада не бјеше града који би нам одолио: све то даде нам Господ Бог наш.
37. Само к земљи синова Амонових нијеси приступио нити ка којему крају на потоку Јавоку, ни ка градовима у гори нити којему мјесту што је забранио Господ Бог наш.
Поглавље: 1 | Поглавље: 3
